ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Kultna knjiga jednog od najvećih japanskih mačevalaca. Delo se sastoji od pet poglavlja: Zemlje, Vode, Vatre, Vetra i Praznine. U njima Mijamoto Musaši predstavlja svoj Put mača, put koji je nazvao Dva neba, jedan stil. Knjiga je napisana za jedan dan, davne 1645. godine, i do danas je ostala izvor inspiracije mnogim generacijama mačevalaca ali i vežbačima drugih borilačkih veština.



Mijamoto Musaši (宮本 武蔵 Miyamoto Musashi) (oko 1584 — 1645) je bio japanski mačevalac poznat po svojim dvobojima i jedinstvenom stilu. Osnivač je Niten iči-riju stila mačevanja i autor je Knjige pet prstenova (五輪書 Go Rin No Sho) o strategiji, taktici i filozofiji, koja se izučava i dan danas.


Statua Mijamota Musashija.
Biografija
Šinmen Takezo je rođen u selu Mijamoto, u provinciji Mimasaka, oko 1584. godine. Promena njegovog pravog imena u ime Mijamoto Musaši pogrešno se vezuje za istoimenu provinciju Musaši, jugozapadno od Tokija. U to vreme reforma jezika tek je bila u razvoju i svako iole pismen mogao je da čita i kineski i japanski, pa su neki ideogrami imali različita značenja, u zavisnosti od toga kako se čitaju. Kada je Takezo doživeo svoj duhovni preobražaj, sa takvom promenom u svojoj ličnosti odlučio je da promeni i svoje ime. Ideogram kojim se pisalo „Takezo“ drugačije se mogao pročitati i kao „Musaši“ pa tako nije morao da menja način pisanja svog imena, a Mijamoto je dodao imenu, prema selu iz kog potiče. Musašijevi preci su bili od moćnog klana Harima, sa najjužnijeg japanskog ostrva Kjušu. Sa sedam godina, Musašija usvaja ujak sveštenik, jer ga je otac ili napustio ili preminuo, a i majka mu je preminula pre toga[1]. Musaši je već u 13. godini imao svoj prvi dvoboj iz koga je izašao kao pobednik. Još od najmlađih dana je postao čuven po svojoj veštini mačevanja. Otprilike nakon 16. godine napušta dom i odaje se lutanju Japanom, živeći izvan društva, ne češljajući kosu, odričući se žena, posvećen jedino (samo)ostvarenju na putu mača[1]. Nakon velike bitke kod Sekigahare 1600. godine, u kojoj se borio na poraženoj strani, Musaši odlazi u prestonicu, Kjoto. Godine 1605. odlazi na jug prestonice, u hram Hozoin, učeći tehnike borbe kopljem i mudrosti zena. Nastavljajući da luta zemljom, bori se u provincijama Iga, Izumo i Edu (današnji Tokio). Oko 30. godine života odlučuje da više ne učestvuje u dvobojima. Do tada je učestvovao u preko šezdeset dvoboja, iz kojih je izašao kao pobednik.[1] Nakon toga se priključuje Tokugava vojsci.

Na svojim putovanjima sreće dečaka Jorija, koga usvaja kao sina i sa njim odlazi da živi u mesto Ogura, na ostvu Kjušu[1]. Nakon šest godina provedenih u Oguri, gospodar Hosokava ga poziva kao gosta u zamak Kumamoto. Tu ostaje nekoliko godina, a vreme uglavnom provodi u slikanju. 1643. godine se povlači u osamu i piše svoje čuveno delo Knjiga pet prstenova (Go rin no šo), samo nekoliko nedelja pre smrti, u maju 1645. godine. Knjiga pet prstenova se završava poglavljem Praznine, u kome kaže:


„ Neka vam je iskrenost temelj, vodite se ispravnim umom, široko sagledajte borilačku veštinu, imajte jasno i ispravno razumevanje i razmišljajte sveobuhvatno. Shodno tome, prazninu ćete načiniti putem, i videti put kao prazninu. ”
Musaši je govorio da treba učiti puteve svih zanimanja. On sam, pored toga što je jedan od najvećih japanskih mačevalaca, bio je poznat i kao vrstan slikar, pesnik i skulptor. Njegova škola mačevalaštva se zvala Niten, ili Dva neba, a Musaši se često prikazuje sa ukrštenim mačevima iznad glave.