ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2004
Jezik: Srpski
Autor: Strani

OČUVANA

Mono i Manjana, 2004.
Tvrd povez sa omotom, 112 strana.

Sun Tzuova knjiga „Umeće ratovanja“, jedno je od najznačajnijih klasičnih kineskih dela.
Ova knjiga ne sadrži ni jednu zastarelu maksimu ili nejasno uputstvo. Najbolje je pobediti bez borbe, rekao je Sun Tzu. Za njega je rat bio sastavni deo života.
Pažljivo pročitajte ovu knjigu, i sve savremene knjige koje govore o upravljanju državom više vam se neće činiti dostojne pažnje.
Za „Umeće ratovanja“ može se metaforički reći da je to srž vojne teorije švajcarske armije – delo koje nudi različito oružje za bilo koju situaciju, ali je njegova glavna pouka „najbolje je pobediti bez borbe“. U zbijenom pakovanju pronaći ćete sažete poglede o resursima, lukavstvu, motivu zarade, fleksibilnosti, integritetu, tajnovitosti, brzini, pozicioniranju, iznenađenju, obmani, manipulaciji, odgovornosti, praktičnosti. Razmotrite samo jedan od brojnih Sun Cuovih saveta: „Mada ste u stanju najviše borbene gotovosti, treba da delujete nespremno.“
Prevod Sun Cuovog 2000 godina starog „Umeća ratovanja“ osavremenjava ovaj važan kineski klasični spis. U njemu nema nijedne prevaziđene maksime, nijednog maglovitog i nejasnog saveta. Po njemu, rat i život dešavaju se u isto vreme. Savladajte načela iz ove knjige, i možete baciti sve savremene naslove iz menadžmenta.“ – Njuzvik

Umeće ratovanja je kineski vojni traktat koga je u 6. veku p. n. e. napisao Sun Cu. Sastoji od 13 poglavlja (Strategijske procene, Vođenje bitke, Planiranje opsade, Formacija, Sila, Praznina i Punoća, Oružana borba, Prilagođavanje, Manevrisanje vojskom, Teren, Devet zemljišta, Napad vatrom i Špijuni), svako od kojih je posvećeno jednom aspektu ratovanja. Dugo je vremena hvaljeno kao najbolje delo vojne strategije i taktike svog vremena.
„Umeće ratovanja“ se takođe smatra jednom od najstarijih vojnih knjiga na svetu. Takođe se smatra jednim od najuticajnijih knjiga na vojnu teoriju i poslovne strategije, kako na Istoku tako i na Zapadu. Sun Cu je bio prvi mislilac koji je shvatio značenje položaja u strategiji i da na položaj utiču, kako objektivne okolnosti fizičke okoline, tako i subjektivno mišljenje suparnika u toj okolini. On je naučavao da strategija nije planiranje u smislu pravljenja liste postupaka, nego da zahteva brze i odgovarajuće odgovore na promene okolnosti. Planiranje deluje u kontrolisanoj okolini, ali u kompetitivnoj okolini planovi se sudaraju stvarajući nepredviđene situacije.
Knjigu je na Zapadu prvi put objavljena godine 1782. u prevodu francuskog jezuita Žana Žozefa Marija Amioa, na čemu neki temelje teorije da je uticala na Napoleona, ali i na planiranje operacije Pustinjska oluja. Vođe kao što su su Mao Cedung, general Vo Ngujen Đap i general Daglas Makartur su tvrdili da su pronašli nadahnuće u tom delu.
Knjiga „Umeće ratovanja“ se takođe primenjivala na poslovne i menadžerske strategije.
Kulturni uticaj
Vojne i obaveštajne primene
Širom istočne Azije, Umeće ratovanja je bilo deo nastavnog plana za potencijalne kandidate na ispitima za vojnu službu.
Tokom Sengoku perioda (oko 1467–1568), smatra se da je japanski daimjo sa imenom Takeda Šingen (1521–1573) postao skoro nepobediv u svim bitkama bez oslanjanja na oružje, zato što je studirao Umeće ratovanja. Ova knjiga mu je čak dala inspiraciju za njegov poznati borbeni standard „Furinkazan” (Vetar, šuma, vatra i planina), sa značenjem brz kao vetar, tih kao šuma, divlji poput vatre i nepokretan kao planina.
Prevodilac Samjuel B. Grifit nudi poglavlje o „Sun Cuu i Mao Cedungu” gde se Umeće ratovanja citira kao uticaj na Maova dela O gerilskom ratovanju, O dugotrajnom ratu i Strateški problemi kineskog revolucionarnog rata, i uključuje Maov citat: „Mi ne smemo omalovažavati kazivanja u knjizi Sun Vu Cua, velikog vojnog stručnjaka drevne Kine, Znajte svog neprijatelja i znajte sebe i moći ćete da se borite u hiljadu bitaka bez poraza.”
General Vo Ngujen Đap je uspešno implementirao taktike opisane u Umeću ratovanja tokom bitke kod Dijen Bijen Fua kojom je okončano značajnije francusko učešće u Indokini, i čime se došlo do dogovora kojim je podenjen Vijetnam na sever i jug. General Vo, kasnije glavni PVA vojni komandir u Vijetnamskom ratu, bio je strastveni student i praktičar Sunovih ideja. Američki poraz u tom ratu je više od bilo kog drugog događaja skrenuo pažnju lidera američke vojne teorije na Sun Cua. Tokom Vijetnamskog rata, neki od Vijetkonških oficira su ekstenzivno studirali Umeće ratovanja i po nekim navodima su mogli da recituju čitave pasuse napamet.
Finski feldmaršal Manerhajm i general Aksel Ajro bili su pomni čitaoci Umeća ratovanja. Oboje su pročitali ovo delo na francuskom; Ajro je držao francuski prevod knjige na svom noćnom stočiću u svojom stambenom prostoru.
Odeljenje vojske u Sjedinjenim Državama, preko svog Koledža za komandno i generalštabsko osoblje, navodi Umeće ratovanja kao jedan primer knjige koja se treba držati u bibliotekama vojnih jedinica. Umeće ratovanja je uvršteno u Profesionalnu literaturu programa Marinskog korpusa Sjedinjenih Država (ranije poznato kao Zapovednički popis literatura). Ovo delo se preporučuje se čitanje svim vojno obaveštajnim službenicima Sjedinjenih Država. Prema istim autorima, strategija obmane iz Umeća ratovanja je bila studirana i široko primenjivana u KGB praksi: „Ja ću primorati neprijatelja da uzme našu snagu za slabost, a našu slabost za snagu, i to će pretvoriti njegovu snagu u slabost”. Ovu knjigu su naširoko citirali KGB oficiri zaduženi za dezinformacione operacije u noveli Vladimira Volkofa Montaža.
Primene izvan vojske
Umeće ratovanja je primenjeno na mnoga polja koja su izvan vojske. Najveći deo teksta govori o tome kako se voditi rat bez stvarnog ulaženja u bitke: daje savete o tome kako nadmudriti protivnika tako da fizička bitka nije neophodna. Kao takva, knjiga je pronašla primenu kao vodič u obuci za mnoga konkurentna nastojanja koja ne uključuju stvarnu borbu.
Mnoge poslovne knjige su primenile lekcije preuzete iz ove knjige na kancelarijsku politiku i korporativnu strategiju. Mnoge Japanske kompanije imaju ovu knjigu na spisku neophodne literature za njihove ključne rukovodioce. Knjiga je isto tako popularna u zapadnim poslovnim krugovima koji navode njenu utilitarnu vrednost u pogledu upravljačkih praksi. Mnogi preduzetnici i rukovodioci su u njoj našli inspiraciju i savete za uspešno delovanje u konkurentnim poslovnim situacijama. Knjiga je takođe bila primenjena na području obrazovanja.
Delo Umeće ratovanja je bilo predmet pravnih knjiga i pravnih članka o sudskom procesu, uključujući taktiku pregovaranja i strategiju suđenja.
Umeće ratovanja je isto tako našlo primenu u svetu sporta. Poznato je da je NFL trener Bil Beličik upoznat sa knjigom i da je koristio njene pouke u sticanju uvida u pripremama za igre. Treneri australijskog kriketa, kao i brazilskog fudbala Luiz Felipe Skolari i Karlos Alberto Pareira, primenjivali su ovaj tekst. Skolari je zahtevao od fudbalska reprezentacija Brazila iz 2002 da studira ovaj antički rad tokom njihove uspešne kampanje.
Umeće ratovanja je često navođeno tokom razvoja taktike i/ili strategije u elektronskim sportovima. Jedna od osnovnih knjiga o e-sportu, „Igraj da pobediš“ koju je napisao Dejvid Sirlin, zapravo je samo analiza mogućih primenama ideja iz „Umeća ratovanja“ u modernim elektronskim sportovima.
Umeće ratovanja je izdato 2014. godine kao prateća elektronska knjiga za Europa Universalis IV, stategijsku igru firme Paradox Development Studios, sa predgovorom Tomasa Johansona.
Značajni prevodi
Sun Tzu on the Art of War. Lionel Giles, trans. London: Luzac and Company. 1910.
The Art of War. Samuel B. Griffith, trans. Oxford: Oxford University Press. 1963. ISBN 978-0-19-501476-1. Part of the UNESCO Collection of Representative Works.
Sun Tzu, The Art of War. Thomas Cleary, trans. Boston-Shaftsbury: Shambhala. 1987.
The Art of Warfare. Roger Ames, trans. Random House. 1993. ISBN 978-0-345-36239-1..
The Art of War. John Minford, trans. New York: Viking. 2002. ISBN 978-0-670-03156-6.
The Art of War: Sunzi`s Military Methods. Victor H. Mair, trans. New York: Columbia University Press. 2007. ISBN 978-0-231-13382-1.
The Art of War: Spirituality for Conflict. Thomas Huynh, trans. Skylight Paths Publishing. 2008. ISBN 978-1594732447.
Ovu knjigu je preveo na asamski jezik Utpal Data i objavljena je u redakciji Asom Sahitje Sabe.
Prvi mandžurijski prevodi kineskih radova su bili dela pisaca Lju-tao 六韜, Su-šu 素書, i San-lueh 三略 – od kojih su svi kineski vojni tekstovi posvećeni umetnosti ratovanja usled mandžurskog interesa u tu temu, kao i rad Sun Cua Umeće ratovanja. Prevode vojnih tekstova iz kineskog u mandžurski je uradio Dahaj. Mandžurski prevodi kineskih tekstova su obuhvatali pored vojnih tekstova i Kazneni zakon Ming dinastije, koji je isto tako preveo Duhaj. Zahtev za izradu ovih prevoda je Dahuju izdao Nurhaci, džurdžijski starešina. Vojni tekstovi Vucija su preveden na mandžurksi zajedno sa Umećem ratovanja. Kineska istorija, kineski zakon, i kineska vojna teorija su prevedeni na mandžurski tokom vladavine Hong Tajđi, cara dinastije Ćing. Na mandžurski je prevedena i kineska novela koja obrađuje vojnu tematiku sa naslovom Romansa tri kraljevstva. Zahtev za prevode je postavljen 1629. godine. Iako su to uglavnom bile administrativne i etičke smernice koje čine većinu rada San-lueha i Su Šua, vojna nauka je bila prisutna u delu pisca Lju-Tao i kineskim vojnim priručnicima.
Još jedan prevod na mandžurski jezik je urado Ajsin Gioro Ćijing.