Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-81277-09-X
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Podvlačeno crvenim flomasterom, reparirano.

Autor - osoba Соловьев, Владимир Сергеевич
Naslov Smisao ljubavi / Vladimir Solovjov ; prevod i pogovor Ljiljana Jovanović
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1988
Izdavanje i proizvodnja Zemun : Sfairos, 1988 (Beograd : Printelektrik)
Fizički opis 95 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Jovanović, Ljiljana
Zbirka Tajinska sfera ; 5
(broš.)
Napomene Tiraž 3.000
Vladimir Solovjov i ruska inteligencija XIX i početka XX veka: str. 71-95.
Predmetne odrednice Solovjov, Vladimir Sergejevič, 1853-1900
Ljubav

Obično se misli da je smisao polne ljubavi u održavanju vrste, čemu ona služi kao sredstvo. Ja držim da je takvo shvatanje pogrešno – ne samo na osnovu nekakvih idealnih pretpostavki, već, pre svega, na osnovu prirodno-istorijskih činjenica. Da je razmnožavanje živih bića moguće bez polne ljubavi jasno je već iz same činjenice da se ono vrši i bez podele na polove. Znatan broj organizama, kako biljnog tako i životinjskog sveta, razmnožava se bespolnim putem: deobom, pupljenjem, pomoću spora, vegetativno. Istina, viši oblici oba organska sveta se razmnožavaju polnim putem. Međutim, organizmi koji se razmnožavaju na ovakav način, kako biljni tako, donekle, i životinjski, mogu se, prvo, razmnožavati i bespolnim putem (kalemljenje kod biljaka, partenogeneza kod viših insekata), a drugo, ako to ostavimo po strani i prihvatimo kao opšte pravilo da se vici organizmi razmnožavaju pomoću polnog akta, onda moramo zaključiti da taj polni faktor nije povezan sa razmnožavanjem uopšte (ono se može vršiti i bez njega), već sa razmnožavanjem viših organizama. Prema tome, smisao polne diferencijacije (i polne ljubavi) nikako ne treba tražiti u ideji života vrste i njenog razmnožavanja, već samo u ideji višeg organizma...

Vladimir Sergejevič Solovjov (rus. Влади́мир Серге́евич Соловьёв; Moskva, 28. januar 1853 – Uzkoje, 30. avgust 1900) bio je ruski filozof, teolog, pesnik, pisac pamfleta i književni kritičar, koji je igrao značajnu ulogu u razvoju ruske filozofije i poezije s kraja 19. i duhovnog preporoda s početka 20. veka.
Život i rad
Vladimir Sergejevič Solovjov, sin istoričara Sergeja Mihajloviča Solovjova, rođen je u Moskvi, 28. januara 1853. Njegova majka, Poliksena Vladimirovna, bila je poljskog porekla, i među njenim precima bio je mislilac Grigorij Skovoroda.
U svojim tinejdžerskim danim Solovjov se odrekao pravoslavlja zarad nihilizma, ali je kasnije njegovo neodobravanje pozitivizma viđeno kao izražavanje stavova u skladu sa stavovima pravoslavne crkve.
U svom delu „Kriza zapadne filozofije: Protiv pozitivizma“ Solovjov je kritikovao pozitivističko odbijanje Aristotelovog esencijalizma, odnosno filozofskog realizma. Pozitivizam, prema Solovjovu, samo potvrđuje pojavu nekog objekta, negirajući intuitivnu realnost koju ljudi doživljavaju kao deo svoje svesti.
Vladimir Solovjov postao je prijatelj i poverenik Fjodora Dostojevskog. Suprotno od stavova Dostojevskog, Solovjov je bio naklonjen rimokatoličkoj crkvi. On se zalagao za ukidanje raskola (ekumenizam, sobornost) između pravoslavne i katoličke crkve - eventualno, „sa etičke i socijalne tačke gledišta“, spajajući sve u katolicizam.
Solovjov se nikada nije ženio, niti je imao decu, ali, vodio je idealizovane odnose, koje je ovekovečio u svojoj duhovnoj ljubavnoj poeziji, uključujući dve žene po imenu Sofija. Odbacio je tvrdnje mistične Ane Šmit, koja je tvrdila da je njegov božanski partner.
Solovjov je umro kao siromašni beskućnik 1900. godine, ostavljajući svog brata Mihajla Sergejeviča i nekoliko kolega da brane njegovo intelektualno nasleđe.
Uticaj
Široko je rasprostranjeno mišljenje da je Solovjov bio glavna inspiracija za Dostojevskog za likove Aljoše i Ivana Karamazova u delu Braća Karamazovi. Uticaj Solovjova se takođe može videti u delima simbolista i neoidealista kasnije ruske sovjetske ere. Njegova knjiga „Smisao ljubavi“ može se posmatrati kao jedan od filozofskih izvora Tolstojeve „Krojcerove sonate“ (1889). Ovo je takođe delo u kome je uveo pojam „sizigi” da bi označio „bliski savez”.
Solovjov je uticao na religioznu filozofiju Nikolaja Berđajeva, Sergeja Bulgakova, Florenskog, Franka, na ideje Rudolfa Štajnera i poeziju i teoriju ruskih simbolista, odnosno Belija, Bloka i drugih.
MG85