ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 383
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Emil Sioran, jedan od najznačajnijih filozofa i esejista XX veka, čuven je po svom duboko pesimističkom i fatalističkom poimanju sveta. Iako se uporno trudio da ostane izvan društvenih tokova, odbijajući većinu zahteva za intervjue, kao i brojne nagrade, retki su oni koji su tako duboko i analitično promišljali to isto društvo, čovekovu egzistenciju i duh tadašnjeg vremena. Zajedno sa svojom ženom živeo je u potpunoj izolaciji u Latinskoj četvrti u Parizu, zauzevši tako, u odnosu na svet, onu distancu koja je neophodna da bi se taj svet istinski sagledao. Mračan pogled skeptika na paradoks našeg postojanja može se svesti na ovu njegovu misao: Svi smo mi na dnu pakla čiji je svaki trenutak pravo čudo.
Ova knjiga predstavlja zbirku šest Sioranovih eseja: „Zli demijurg”, „Novi bogovi”, „Paleontologija”, „Susreti sa samoubistvom”, „Neoslobođeno” i „Zadavljene misli”. Tekstovi su različiti po svojoj formi i dužini, ali suštinski ujedinjeni u temama koje su tradicionalno okupirale autora – smrt, bog, dobro i zlo, ljudske slabosti, strah, apsurd i očaj postojanja.



Emil M. Sioran (rum. Emil Cioran; Rašinari (Sibinj), 8. april 1911 — Pariz, 16. avgust 1995) je bio rumunski filozof i esejista

Rođen je 1911. godine u selu Rašinari, koje se, kao i čitava Transilvanija, nalazilo u sastavu tadašnje Austrougarske. Po završetku gimnazije u Sibinju, studirao je filozofiju u Bukureštu, gde je i diplomirao, odbranivši rad o Anriju Bergsonu. Svoju prvu knjigu, na maternjem jeziku, pod naslovom „Na rubovima očaja“, objavio je 1934. godine i za nju dobio nagradu namenjenu neafirmisanim mladim autorima. Tokom 1936. i 1937. godine bio je profesor u gimnazijama u Brašovu i Sibinju, a krajem 1937. godine dobio je stipendiju Francuskog instituta u Bukureštu za nastavak studija u Parizu, nakon čega napušta domovinu u koju će se samo jednom nakratko vratiti 1940-41. godine.

Odlazak u Francusku za Siorana predstavlja prekretnicu i u ideološkom i u književnom smislu. Za sobom ostavlja mladalačko koketiranje sa fašizmom i nacizmom (ozloglašena knjiga „Transfiguracija Rumunije“ iz 1936.) i uči francuski jezik na kome će napisati sva svoja najvažnija dela. Nakon završetka Drugog svetskog rata, objavio je više knjiga eseja, zapisa i aforizama: „Kratak pregled raspadanja“ (1949), „Silogizmi gorčine“ (1952), „Istorija i utopija“ (1960), „Pad u vreme“ (1964), „Zli demijurg“ (1969) i „O nezgodi biti rođen“ (1973), od kojih je većina prevedena i na srpski jezik.

Iako njegova filozofija odiše pesimizmom, a centralno mesto zauzimaju teme kao što su „otuđenje, apsurd, dosada, uzaludnost, propadanje, tiranija istorije, vulgarnosti promene, svest kao agonija, razum kao bolest“ (Vilijam H. Ges), Sioran je znao da kaže: „Živim samo zato što je u mojoj moći da umrem kad mi se prohte; bez ideje o samoubistvu, odavno bih se ubio.“

Umro je 1995. u Parizu u 84. godini života.