ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 303
Jezik: Nemački
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Nemacki jezik!

I - III

Traktat o ljudskoj prirodi.

Traktat o ljudskoj prirodi (1739-40), sveobuhvatni pokušaj Dejvida Hjuma da zasnuje filozofiju na novoj, opservaciono utemeljenoj studiji o ljudskoj prirodi, jedan je od najvažnijih tekstova u zapadnoj filozofiji. To je takođe žarište trenutnih pokušaja da se razume filozofija 18. veka. Traktat prvo objašnjava kako formiramo koncepte kao što su uzrok i posledica, spoljašnje postojanje i lični identitet, i da formiramo ubedljiva, ali nepotvrdljiva verovanja u entitete predstavljene ovim konceptima. Zatim nudi novi prikaz strasti, objašnjava slobodu i neophodnost kako se primenjuju na ljudske izbore i postupke, i završava se detaljnim objašnjenjima o tome kako razlikujemo vrlinu i porok i različite vrste vrlina. Hjumov Apstrakt Traktata, takođe uključen u tom, opisuje njegov „glavni argument“ u vezi sa našim shvatanjem i verovanjem u uzrok i posledicu.

Dejvid Hjum (engl. David Hume; 1711 — 1776) bio je škotski filozof, ekonomista i istoričar. Bio je skeptičar koji je počeo je da studira prava, koja nije do kraja završio. U toku studija dolazi u dodir sa Njutnovom fizikom, kao i sa delima engleskog filozofa Džona Loka koji mu daje pravac u filozofiji.[2]


Hjumov uticaj
Dejvid Hjum je bio jedna od značajnijih ličnosti njegovog stoleća. Na evropskom kontinentu, a naročito u Francuskoj, važio je za jednog od većih engleskih filozofa. U Nemačkoj je Kant tvrdio, da ga je Hjumova lektira iz dogme i dremeža probudila.[3] Hjumove moralno filozofske ideje utiču takođe na utilitariste 19. veka, naročito na Džeremi Bentama i Džona Stjuarta Mila.

Biografija
Kada bi čovek pustio današnje profesore filozofije, da odluče ko je bio najbolji prozni autor na engleskom jeziku, pobedio bi sigurno Hjum. Hjum je rano doneo odluku o filozofiranju, podstaknut marljivim čitanjem lektire, pisao je taj šesnaestogodišnjak, hteo je: „Kao jedan filozof da govori“. Godinu dana kasnije, da bi ispunio želju svojim roditeljima upisuje se da studira prava, za koje nije pokazao veliko interesovanje.Počinje ozbiljno da se upušta u filozofske probleme, njegov veliki prijatelj u mislima postao je Ciceron. Godine 1729. dobio je nervni slom i žali se na jake depresije koje češće dobija. Ta depresivna bolest trajala je četiri godine, pokušao je da se izleči čvrstom disciplinom, tako što bi se dnevno po par sati posvetio filozofskim posmatranjima. Ali baš tako lako, kao što je on zamislio, nije išlo. Da bi se što pre izlečio pokušao je sa normalnim poslom. Počeo je da radi kao trgovac u jednoj prodavnici šećera u Bristolu. Brzo je shvatio da taj zanat nije za njega i pokušava ponovo sa čistom filozofskom egzistencijom. Hjum putuje za Francusku i tamo boravi tri godine, gde je životni standart mnogo skuplji nego u Engleskoj, tu počinje svoje prvo delo a završava ga u Londonu „Traktat“ Rasprava o ljudskoj prirodi (1739—1740), koje važi za majstorsko delo koje je Hjum objavio. Više sreće imao je Hjum sa esejima o Moralu i Politici. U krug užih prijatelja pripada Adam Smit, koji se smatrao ocem ekonomije i poznati osnivač savremene geologije Džejms Haton.[4]

Hjum skeptičar
Njegova skeptičnost se odražavala pre svega protiv metafizike, njoj i sa tim svakoj spekulaciji o nedostupnim stvarima bile su njegova glavna borba. Metafizičke ideje bile su za njega produkt neplodnog naprezanja čovečije taštine, koja pokušava u predmete da uđe koje su razumu potpuno nepristupačni. Ta izmišljena filozofija (Pseudofilozofija) mora se nemilosrdno otkriti (tako misli Hjum). Takođe njegova molba za profesorsko mesto na univerzitetu u Edinburgu bila je odbijena, verovatno zato što je Hjum okarakterisan kao religiozni skeptičar. Delo koje je objavio 1748 `Jedno istraživanje u pogledu ljudskog razuma` moguće ja da obuhvata njegov Traktat (Rasprava)....