ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Kultura i preobražaj Srbije Vrednosna usmerenja građana u promenama posle 2000. godine
Zagorka Golubović Isidora Jarić
SLUŽBENI GLASNIK/RES PUBLIKA 2010.
meke korice 212 str.
NVA ( presavijeno ćoše prednje korice pa ostao trag inače nekorišćena )


ZAGORKA GOLUBOVIĆ I ISIDORA JARIĆ,
KULTURA I PREOBRAŽAJ SRBIJE, VREDNOSNA
USMERENJA GRAĐANA U PROMENAMA POSLE
2000. GODINE, RES PUBLICA I SLUŽBENI
GLASNIK, BEOGRAD 2010.
U poslednjih dvadeset godina društvene nauke su pred sobom
imale veliki i izazovan zahtev da objasne društveno-političke
okolnosti tranzicionih procesa u istočnoj Evropi, nove procese ujedinjavanja i prožimanja u zapadnoj Evropi, a procese renacionalizacije, etničke mržnje i rata u jugoistočnoj Evropi.1
Tako su pitanja kulture, kulturnog razvoja, kulturne politike suštinski ostajala po strani, i razmatrana tek u funkciji razumevanja
drugih političkih i ekonomskih procesa.
Stoga je razumljiv usklik Zagorke Golubović : Potrebna je nova
KULTURNA PARADIGMA!
Ta nova paradigma treba da zameni postojeću socijalno-institucionalnu paradigmu.
Ta nova paradigma treba da zameni postojeću socijalno-institucionalnu paradigmu koja neprestano obnavlja postojeći poredak (establišment, hegemoniju), inovirajući samo delove
strukture i njene pojedinačne elemente, a time zatvarajući mogućnost za alternativna rešenja, za alternativne forme koje se
produkuju na marginama društva, u umetničkim radikalnim
pokretima (artivizam) ili u teorijskim krugovima izvan naučnog establišmenta. Naučnici, pritisnuti obavezama reizbora ili
fundraisinga moraju da rade istraživanja i pišu analize koje će
biti PRIHVAĆENE, dakle, koje se realizuju unutar vladajućih
naučnih paradigmi pojedinih naučnih disciplina – te prostor za
inovaciju i radikalno drugačiju konceptualizaciju gotovo da ne
postoji. Teme konferencija i tematskih brojeva časopisa takođe postavljaju precizne okvire u kojima istraživački rad može
da se kreće. Posebno je to karakteristično za javne praktične
politike – public policies, gde i kulturna politika ima značajno
mesto, u kojima naručilac često diktira horizont očekivanja,a i
interpretativne strategije.3
Glasovi sa strane, glasovi sa margine, paradoksalno, danas
u vreme demokratije, imaju malu šansu da se ČUJU, da budu delatni, uticajni. In from the margins, kultna knjiga kulturne politike sredine devedesetih godina u Evropi, brzo je zaboravljena,4
usled sveopšte tehnokratizacije i standardizacije
kulture. Ona je slavila kulturne promene inicirane sa margina društva. (Interesantno je da je unutar koncepta etatističke,
centralizovane kulturne politike kakva je Francuska, naslov
knjige preveden kao Kultura u srcu / La culture au coeur – čime je potpuno izbegnuto da se ukaže na drugačiji, bottom-up
pristup u kulturnoj politici.)

Dakle, kako kaže Zagorka Golubović: “kulturna paradigma i
novi kulturni pokreti omogućuju drugačije, kompleksnije osmišljavanje projekata/strategija društvenog razvoja, nasuprot ad
hoc političkih programa zasnovanih na partikularnim interesima
političkih ili privrednih aktera” (str. 156) Prekoračujući teritorije, etničke zajednice, društvene sisteme, otvorena za promene,
kultura ne može biti konzervativna (Turen).
Mi naravno znamo da kultura može biti konzervativna – iako su neki autori, poput Svetlane Slapšak skloni da je
onda nazivaju antikulturom!...