Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-6435-115-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Vreme i istorija: O poreklu savremene istoriografije i istorijskim pitanjima

Autor: Erling Sandmu

Originalni naslov: Erling Sandmo – Tid for historie: еn bok om historiske spørsmål

Izdavač: Karpos, Loznica
Prevod: Jelena Loma
Jezik: srpski / b.c.h.s.
Godina izdanja: 2019

Pismo: ćirilica
Žanr: filozofija

ISBN: 978-86-6435-115-7

POVEZ: broširano
Br. str.: 241
Fizički opis: 21 cm
Masa (u gr): 350

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Erling Sandmu, norveški istoričar, ispisuje genealogiju savremene istoriografije, daje pregled njenih metoda i ciljeva, počev od Herodota i Tukidida, preko Jevsevija Kesarijskog i Avgustina, renesansnih i prosvetiteljskih istoričara, pa sve do Leopolda Rankea, škole Anala i poststrukturalizma. Kako možemo znati nešto pouzdano o prošlosti? Da li je prošlost nešto što istoričar treba samo jednom za svagda da otkrije ili se ona neprestano otkriva, te je istorija otuda promenjiva i nepostojana? Kako i zašto uopšte pisati i istraživati istoriju? Da li se istoriografija, kako tvrdi Pol Ven, suštinski nije razvijala nakon antike (i dalje odgovora na isto pitanje „šta se zapravo desilo?“), i da li se najvažniji pomak u savremenoj istoriografiji ogledao u proglašavanju novih istorijskih događaja i u uočavanju dinamike u onom što se pre toga videlo kao mirovanje?

Erling Sandmu postavlja mnogo pitanja, ali čitaoce, srećom, ne ostavlja bez odgovora. U inovativno koncipiranoj knjizi (svako poglavlje uvodi fotografija s opsežnim komentarom), koja se naslanja na autorovo suvereno znanje o istoriji ali i modernoj teoriji, otkriva tajne istorijske nauke i uvodi u razumevanje istorijskih događaja i čitanje izvora, uz pomoć mnogih zanimljivih primera kao što su ogromna žaba i čudni četvoronožac iz švedskog putopisa po Kini iz 17. veka, džinovska morska neman u Severnom moru, građenje ex nihilo „srednjovekovnih ruševina“ u novovekovnoj Britaniji, muzikalni premijer Poljske… Iako se u knjizi spominju brojna imena, od kojih su neka poznata samo stručnjacima, razne istorijske škole i teorijski pravci, „Vreme i istorija“ nije pojmljiva i namenjena samo istoričarima, nego svakom ko ima interesovanje za ljude i njihovo suočavanje sa istorijom, bilo da je ona politička, verska, kulturna, ekonomska itd.
„Da li je magija bila stvarna? Da li su postojale veštice? Ljudi su verovali u magiju, a tu veru srećemo i kod elite i kod pučanstva, na optuženičkoj klupi i kod sudija, sveštenika i suseda – kod skoro svih, mnogo duže nego što na to ukazuju sudski zapisnici. Tako je, primera radi, u Norveškoj bilo prijava za veštičarenje i do duboko u 19. vek, a amajlije su se podmetale u podnožje crkava i ugrađivale u zidove još dugo potom. I dalje postoje krugovi koji se bave magijom, a čiji pripadnici sami sebe nazivaju vešticama i magovima, ali oni znaju da vlasti više ne dele njihova uverenja, svesni su da postoje mimo dominantne kulture i politike.

Naime, magija je nestala. Oko 1700. godine njeno postojanje je prestalo da se smatra istinitim. Uzrok tome je nestanak preduslova za veru u magiju: nekadašnju predstavu da su sve stvari dublje povezane, da se svet sastoji od analogija, kako je u „Rečima i stvarima“ iznosio Fuko, skrivenih veza i nevidljivih sila, skrajnula je slika sveta koju bismo nazvali naučnom. Svet je postepeno uređen kroz razvrstavanje, klasifikaciju i sistematizaciju. Izmenilo se čak i fundamentalno shvatanje šta utiče na šta i pojavio se jedan novi svet, sazdan od materije i fizičkih zakona, a ne spleta prikrivenih sila, nematerijalnih bića i animiranih predmeta. Magija je postojala u unutrašnjoj povezanosti svih elemenata tvorevine, a sa nestankom te povezanosti, nestala je i magija. Došlo je do promene načina na koji saznajemo, na koji razmišljamo o svetu, a tako i do jednog preobražaja dalekosežnijeg od puke akumulacije znanja.

Prošlost nije nesavršena verzija sadašnjosti, već širok raspon svetova i kultura čije su norme i istine drugačije od današnjih. Nekad se verovalo u drugačije istine od naših, ali se to ne može svesti na prostu tvrdnju da se nekad grešilo. Takva tvrdnja ne olakšava, već otežava razumevanje prošlosti. […] Moramo se uživeti u istine minulih vremena kako bismo razumeli i te ljude i opštu istoriju pojma istinitog.“

SADRŽAJ

UVOD:
Žaba iz Piplipatana
Daleka prošlost
Šta ova knjiga jeste

ANTIČKO I ISTORIJSKO MI
Uobrazilja i strogost
Zapad se pomera na zapad
Učiteljica života
Laka nauka

SREDNjI VEK I PROBLEM VREMENA
Malo vremena, a snovi veliki
Dubina istorije

RENESANSNE RAZLIKE
Nova istina
Ruševine i lažne povelje
Sumnja u besede
Vreme za promenu
Ograničenost uzora
Nova sumnja, nova pravila
Bekstvo u male stvari

DISTANCE PROSVETITELjSTVA
Pogled sa ruševina
Vreme postaje distanca
Univerzalna istorija
Profesionalno i istinito

ISTINSKA ISTORIJA
Stalni stadijumi pozitivizma
Marksizam
Marksizam posle Marksa
Zapad i napredak
Istorija celog sveta
Strukture svakodnevnog života
Sazvežđa okeana
Forme znanja, mehanika istine
Istorija mentaliteta i nema struktura mišljenja
Novi nemir u jeziku
Ženska i rodna istorija kao stručno putovanje

NEDOSTIŽNA ISTINA
Krhke rečenice
Problemi istine
Istina i priča
Istorija je književnost
Prošlost kao plesni podijum
Pisanje stvarnosti
U vrtlogu istorije
Principijelna pitanja, pragmatični odgovori

ISTORIJA BUDUĆNOSTI
O poreklu istorije
Humanistička nauka i prirodna nauka
Vreme, životna sredina i prikrivena srodstva

POGOVOR
Bibliografija
Indeks


*

Erling Sandmu (rođen 1963. godine) je profesor istorije na Univerzitetu u Oslu. Bavio se prvenstveno istorijom kriminala, rane novovekovne kulture, istorijom saznanja i klasične muzike, a 2017. je osnovao Odeljenje kartografske istorije pri Narodnoj biblioteci Norveške. Erling Sandmu je takođe muzički kritičar i omiljeni univerzitetski predavač.

*

Filozofija / istorija / istoriografija / filozofija istorije / filozofski aspekt istorije / edicija Supplementa allographica / genealogija istoriografije /

***
UNOS: 200409
Šifra: