Materijal: Kombinovano
Originalnost: Original
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

RHEINMETALL KsT - Prenosiva pisaća mašina (1958)
U originalnom zaštitnom drvenom koferu.

Proizvodnja prenosive pisaće mašine „Model KsT“ (inicijali od „Kleinschreibmaschine mit Tabulator“ = mala pisaća mašina sa tabulatorom), pod predratnim brendom „Rheinmetall“ (Rajnmetal), počela je odmah posle rata, 1945. godine, u fabrici „VEB Büromaschinenwerk Sömmerda“ u Istočnoj Nemačkoj. Model je baziran na prenosivoj mašini koja se proizvodila do 1940. godine, i bila je bazirana na modelu bankrotirane fabrike „Stoever“ (Šrover) koju je „Rheinmetall“ kupio 1930. godine. Od ove mašine „Model KsT“ je nasledio i retku mogućnost potpunog odvajanja kolica, uz pomeranje samo dve poluge. Kasnije je uvedena i mogućnost skidanja svake poluge za slova pojedinačno, operacije koje je, ako je potrebno, mogao da izvede prosečan korisnik. Ipak, fabrika je preporučivala da se to ne čini bez valjanog razloga.
Prvi put, dizajn je znatno izmenjen 1950. godine, i poklopac trake dobio je moderniji, zaobljeni oblik. Pet godina kasnije mašina je dobila konačan izgled, koji će uglavnom zadržati do kraja proizvodnje. Ime „Rheinmetal“ 1960. godine zamenjeno sa „Supermetall“. Još kratko vreme posle 1960. godine mašina se izvozila u SAD pod nazivom „Aztec 600“. Proizvodnja je definitivno završena 1962. godine.

Proizvođač: „VEB Büromaschinenwerk Sömmerda“, Sömmerda, DDR

Prema serijskom broju: 498162 (utisnut je ispod desnog kotura za traku), mašina je proizvedena 1958. godine.

Reljefni plastični natpis `Rheinmetall` na prednjem delu poklopca trake.
Na zadnjem panelu:
Inicijal `S` u trouglu (za “Sonderklasse, für sehr gute Qualität` = Specijana klasa za veoma dobar kvalitet)
Beoj: 09/2552 (09 je teritorijalna šifra za okrug Erfurt, gde se nalazila fabrika Sömmerda; 02552 je šifra za mesto proizvodnje, verovatno za fabriku `Sömmerda Rheinmetall`)

Dimenzije mašine:

Visina (ne računajući teleskopske držače papira): 13,5 cm
Dužina: 35 cm
Širina: 31 cm

Dimenzije kutije:

Visina: 17,5 cm
Dužina: 38 cm
Širina (bez ručice za nošenje): 36 cm

Težina (sa kutijom): 7,85 kg

Tastarura je nemačka latinica.
QWERTZ-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O) i za 1 (pisala se malim slovom L)
Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova).

Mašina je delimično rasklopljena i pažljivo očišćena, bez potpunog rasklapanja.
Sve funkciioniše besprekorno. Nema primetnih tragova upotrebe.

Kofer je dobro očuvan, ali je papirna obloga kofera mestimično pohabana, naročito na ivicama. Delimično rđa na metalnim okovima kutije. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ.

Na zahtev, mogu da pošaljem `Uputstvo za korišćenje` (na engleskom jeziku) u PDF formatu.

Kompaniju „Rheinische Metallwaren- und Maschinenwerk AG“ (poznatu samo kao „Rheinmetall“, po adresi telegrama) osnovalo je1889. godine rudarsko-topioničarsko udruženje „Hörder Bergwerks- und Hütten-Verein“, da bi snabdevala municijom Nemački Rajh. Za generalnog direktora postavljen je Josef Massenez (Jozef Mesinez), a izgradnju fabrike u Düsseldorfu vodio je Heinrich Ehrhardt (Hajnrih Erhart, 1840-1928) koji je i upravljao fabrikom do 1920. godine. Takođe je mnoge svoje patente i pronalaske stavio na raspolaganje kompaniji i tako dao značajan doprinos tehničkom razvoju mnogih Rheinmetall proizvoda.
Na inicijativu Heinricha Ehrhardta, „Rheinmetall“ je 1901. godine preuzeo bankrotiranu fabriku „Munitions- und Waffenfabrik AG“ u mestu Sömmerda (Zemerda) i tako proširio svoj asortiman proizvoda. Po izbijanju Prvog svetskog rata, Rheinmetall je bio jedan od najvećih proizvođača oružja u Nemačkom Rajhu. Do kraja rata, broj radnika se povećao na skoro 48.000, uključujući oko 9.000 žena.
Posle rata nemačka proizvodnja oružja je zaustavljena. Odredbe Versajskog ugovora primorale su „Rheinmetall“ da otpusti velik broj radnika i pređe na civilne proizvode: lokomotive, vagone, poljoprivredne mašine i parne plugove. U fabrici u Sömmerdi proizvodila se precizna mehanička oprema kao što su pisaće i računske mašine i kalkulatori.
1930. godine „Rheinmetall“ je preuzeo bankrotiranu fabriku „Stoever“ (Štover) i nstavio da proizvodi njene pisaće mašine. 1931. godine kompanija je razvila svoju prvu prenosivu pisaću mašinu prema nerealizovanom dizajnu Leopolda Ferdinanda Paschera za „Stoever“.
U aprilu 1933. „Rheinmetall“ je kupio proizvođača lokomotiva „Borsig“ i tako došao u posed velike fabrike u Berlin-Tegelu, a ime kompanije je promenjeno u „Rheinmetall-Borsig AG“. Proizvodnja je prešla na mitraljeze, topove, protivtenkovske topove, minobacače, poljske topove, protivavionske i šinske topove. Razvijena su i oklopna guseničarska vozila. 1938. godine kompanija je preselila svoje sedište iz Düsseldorfa (Duseldorf) u Berlin. Nacionalizovana je i potpuno integrisana u pripreme za rat. Tokom Drugog svetskog rata proizvodnja naoružanja je maksimalno povećana kao i razvoj novih sistema naoružanja, a broj zaposlenih dostigao je 85.000.
Nakon završetka rata, fabrike „Rheinmetall-Borsiga“ u Düsseldorfu, Zapadnom Berlinu i Unterlisu došle su pod kontrolu zapadnih saveznika a imovina u oblastima koje je zauzela Crvena armija je eksproprisana. Neka postrojenja su potpuno demontirale sile pobednice.
Ipak, već 1945. godine predstavljena je prenosiva pisaća mašina „Rheinmetall KsT”, iznenađujuće kvalietatna za uslove u kojima je nastala. !952. godine fabrika „Rheinmetall“ u Sömmerdi predata je vladi Istočne Nemačke i stvoreno je državno preduzeće „VEB Mechanik Buromaschinenverk Rheinmetall Sommerda“. Sa drugim preduzećima je 1969. godine preuzeće je ušlo u sastav „VEB Kombinat Zentronik“ od kojeg je 1978. godine nastao „VEB Kombinat Robotron“. Glavni proizvodi su bili štampači i personalni računari. Spajanjem dve Nemačke, fabrika, koja je tada imala 12.000 radnika privatizovana je i likvidirana 1992. godine.
Fabrikama u Zapadnoj Nemačkoj je do 1950. godine bila zabranjena proizvodnja. „Rheinmetall-Borsig“ je tada pretvoren u čistu holding kompaniju u vlasništvu Savezne Republike Nemačke i osnovane su dve nezavisne podružnice. „Borsig“ u Berlinu je proizvodio parne kotlove i rashladne sisteme, dok je „Rheinmetall“ u Diseldorfu proizvodio pisaće mašine, amortizere, liftove, mašine za kožare i opremu za transport i utovar. Ipak, već tada su vršene pripreme za obnavljanje proizvodnje naoružanja. Preokret je usledio 1956. godine kada je osnovan Bundeswehr i ponovo pokrenut vojni proizvodni program. „Rheinmetall“ je proizvodio mitraljeze, mašinske topove i municiju.
2000. godine Upravni odbor kompanije je odlučio da se koncentriše na odbrambenu tehnologiju, automobilsku tehnologiju i elektroniku.
Danas „Rheinmetall“ ostvaruje godišnju prodaju vrednu više od četiri milijarde evra i deseta je najveća kompanija za proizvodnju oružja u Evropi.

(124/28-I-kp/1490)