ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1974
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Tvrd povez, 176 strana, 1974. godine Skupština opštine Konjic i Mostar, Ovo je priča o akademskom slikaru Lazaru Drljači, čoveku buntovnom, svojeglavom, velikom umetniku koji je do kraja životia živeo samo po svojim pravilima. Bio je veran samo sebi, a uspeo da da se u vreme Austroguarske iškoluje u Beču, Pragu, pa poseti boemski Pariz i da se druži sa velikim umetnicima. Živeo je Konjicu, preživeo je nekoliko država na tim prostorima, kao i nekoliko ratova. Originalni Srbina iz Hercegovine, tvrdoglav i buntovan zbog odbijanja projekta za izgled Pravoslavne crkve, od strane crkvenih zvaničnika, odlučuje da bude bogumil i u svom religijskom uverenju istrajava do kraja. Stiče se uticak da je mnogo vremena provodio na slobodnim poljima Hercegovine, i da se na samo njemu svojstven način družio sa brojnim nekropolama stećaka koje su rasute po celoj Hercegovini, Bosni. Tokom Drugog svetskog rata genocid nad srpskim narodom (ustaška kama nije ralizkovala bogumile od Srba) preživeo je, jer su se usled srećnih okolnosti, na teritorji gde je Lazar boravio, nalazili četnici koji su branili lokalno stanovništvo. Ipak slike gubi u ratnom vihoru. Izuzetno je mnogo slikao, ali je malo dela sačuvano. Sudbina je tako htela i zato su njegova preostala dela vrednija. Ovo je priča o vanserijskom čoveku, slikaru, slobodnjaku, poslednjem bogumilu u Bosni. Vredi je pročitati.