ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxxx

ROĐENI MRTVI
Eva Ras
Politika, Narodna knjiga-2006
Numerisane price prolaznika

Tvrdi povez, format: 12,5x20,5 cm, 240 strana, cirilica!

Ева Рас (право име Ева Марија Балаш-Стевић) је српска глумица, сликарка и књижевница. По националности је мађарска Јеврејка.

Ева Рас (Суботица, 1. јануар 1941) српска је глумица, сликарка, књижевница и драматуршкиња.

Ева Рас је глумачку каријеру почела шездесетих година 20. века, играјући претежно у филмовима Црног таласа. Највећу популарност доживела је управо у тој декади, и то захваљујући остварењима Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ и Биће скоро пропаст света. Расова је позната као прва југословенска глумица која се обнажила испред објектива. Тако је забележена прва домаћа еротична сцена, у којој Ева са црном мачком, а без ичега на себи, лежи у постељи.

У каријери дугој више од шездесет година, Расова је одиграла неколико стотина улога. Прва је добитница Награде „Царица Теодора”, као и Великог печата за животно дело, Југословенске кинотеке. Глумица је пажњу млађих генерација привукла као интернет-феномен, првенствено због свог бешћутног и безобзирног говора, у коме се не обазире на уобичајене норме пристојног изражавања, а и због анегдоте о жустром сукобу са Јосипом Брозом Титом.

Она је позната и као сликарка и књижевница, чија су дела уживала наклоност критике и била преведена на неколико језика.

Биографија
Рођена је као Ева Марија Балаш Вагнер, од мајке Марије Балаш и оца Роберта Вагнера, мађарских Јевреја.

По завршетку гимназије долази у Београд са жељом да упише сликарство, али не успева у томе и одлучује да да се опроба на пријемном за глуму, који је успешно и положила. Дипломирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1963. године, у класи Мате Милошевића.

У својим тридесетим годинама, опробава се и као књижевница па 1972. године издаје своју прву књигу `Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши`. Након тога уписује драматургију на Факултету драмских уметности, коју успешно и завршава.

Са мужем Радомиром Стевићем Расом, сликаром и графичарем, 1964. је основала Театар националне драме, где су се изводила дела искључиво домаћих писаца. Имали су ћерку Круну.[1]

Између осталих, играла је и у филмовима Душана Макавејева, Александра Саше Петровића, Живка Николића, Емира Кустурице, Ђорђа Кадијевића, Срђана Драгојевића.., као и у ТВ-серијама Синише Павића.

Са филмом Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“ (1967) постигла је светску славу и једна је од првих глумица са ових простора која се скинула на филму.[2] По многим филмским критичарима и теоретичарима, најбољу улогу је остварила играјући Гоцу у филму Александра Саше Петровића „Биће скоро пропаст света“ (1968). Играла је у великом броју мађарских филмова, које су режирали: Ливија Ђармати, Јанош Роза и Ференц Кардош.

Написала је бројне романе, збирке приповетки и песме, новинске репортаже у недељнику `Чик`, колумне у листу `Политика`, организовала сликарске изложбе. Говори енглески и мађарски језик.

Добитница је многих значајних награда у земљи и иностранству, како за глуму тако и за књижевност.[3]

Била је учесница треће сезоне ријалити програма Фарма 2010. године.[4] Португалски редитељ André Gil Mata снимио је филм `Како сам се заљубио у Еву Рас`, на основу њене каријере.

Дана 29. 6. 2021. године, поводом Видовдана, добитница је Златне медаље за заслуге.[5]

Књижевност
Као писац, дебитовала је 1972. са књигом Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши. Шест година касније издаје једноглави роман „Сива жена“ (1978). Објављивала је романе, збирке приповедака и поезију. Четири књиге су јој преведене на енглески језик[6] а једна на мађарски.

Списак књига:

Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши (1972)
Сива жена (1978)
У дивна давна времена
Кад ми мама купи паре
Причајте нам о Малармеу
... Петла на пањ... (пун назив: Положила сам главу петла на пањ, стала ногом на крило и замахнула секиром, затим копрцајуће тело одбацила далеко од себе а крваву главу хитнула преко плота против урока[7])
Кућа на продају
Рођени мртви
Са врха месечеве планине гледала сам свој округли гроб
Born dead
Са Евом у рај
Сребрна постеља
У арени
Cock on the block
Bed of Silver
Дивљи јагањци (Београд, Народна књига 2007)
Девојка коју нису научили да каже не (2009)
Тито без холивудизовања (ЗОГРАФ, НИШ 2010)
Vad báranyok (Budapest, Timp kiadó 2011)
Бадерисани Екрем и Ева (Evro-Giunti 2011)
Србијо, љубави моја (Jugart 2016)
Сликарство
Сликарством се бави од средине осамдесетих година 20. века. Од техника користи пастел, акрилик и комбиноване технике. Излагала је на групним и самосталним изложбама. Често учествује у сликарским колонијама. Сврставају је у сликаре наивне и маргиналне уметности.

Дела:

Монахиња Јефимија
Елохим у Книћу
Месечева планина на Мадагаскару
Пастел
Светлости севера
Другога дана
Ана Карењина
Сан се не снио
Св. Ђорђе на плавом коњу
Овим шором, хеј, овим шором
Божија светлост
Награде
Књижевне награде
„Женско перо“ (2001)
„Кочићева књига“ (2003)
„Златни хит либер“ (2003)
„Самсунгова награда“ (2003)
„The Man Booker International People`s Prize - 2005“
Успон године (Нови Сад 2005)
„Златан прстен“ 2007 Скопље
„Награда Бејахада 2007“ Опатија
„Пламен страсти“ награда Горког листа, Београд 2010
Международна награда „Мелнишки вечери на поезията“, България 2012
Награда „Данило Киш“ за рукопис романа „Галактичка Јеврејка“ на 62. наградном конкурсу СЈОС (Савез јеврејских општина Србије) 2018
Глумачке награде
Царица Теодора, за улогу у филму Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ, на Филмским сусретима у Нишу (1967)
Плакета Ћеле кула - трећа награда за женску улогу у филму Биће скоро пропаст света, на Филмским сусретима у Нишу (1969)
Златни лептир у Мађарској, поводом прославе стогодишњице филмске уметности (1996)
Велики печат Југословенске кинотеке за животно дело (2001).
Награда Александар Лифка, за изузетан допринос европској кинематографији, на Филмском фестивалу у Палићу (2005)
Златни прстен за културну и научну афирмацију (2007)