Autor: Aleksandar Gajović
Žanr: Autobiografije i biografije
Pismo: Latinica
Broj strana: 256
Povez: Mek
Format: 14,5 x 20,5 cm



Životne priče legendarnih pevača kafanske boemije:

Tome Zdravkovića,
Šabana Bajramovića,
Predraga Živkovića Tozovca,
Cuneta Gojkovića,
Silvane Armenulić,
Lepe Lukić,
Zvonka Bogdana,
Bore Spužića Kvake.


„Nema tu lakiranja ni ulepšavanja naše svakodnevice, već je tu samo gola istina, koja ume da boli ili razvedri i najvećeg namćora.“

U knjizi Aleksandra Gajovića otkrićemo da je upravo kafana obeležila katkad srećne, katkad tragične sudbine svojih istaknutih posetilaca, tako da ćemo, upoznajući se sa specifičnim ambijentom te institucije, saznati i nešto novo o osam legendi narodne muzike, iako smo mislili da se o njima već sve zna…
Kako je jedan naizgled nevažan i slučajan susret Silvane Armenulić i Tome Zdravkovića zauvek obeležio njihove živote? Kako je Šaban Bajramović završio na Golom otoku?
Zašto je šef Titovog obezbeđenja zabranio Cunetu da nastupi pred predsednikom?
Kako je Tozovcu pesma Jeremija donela veliko poštovanje – ali i velike nevolje?
Kojim je umetničkim pozivom Zvonko Bogdan želeo da se bavi pre nego što je zagazio u pevačke vode? Iz kojih je nauka Bora Spužić Kvaka baš u kafani stekao diplome? Zašto Lepa Lukić tvrdi da sreća prati hrabre?
Čitajući ove biografije, steći ćemo sliku o privatnim i javnim životima ovih slavnih boema i na kraju ćemo im, kako dolikuje kafanskom čoveku, u čast podići čašu i uzviknuti: živeli!

„Gajović ne nudi spektakularnu priču, već smireno pripovedanje o jednom vremenu i ljudima koje je nadahnjivala kafana... Jednostavnim jezikom, on u stvari pripoveda o društvu u kome su neki od najvećih umetnika stasavali uz miris duvanskog dima i opojnih pića.“
Iz pogovora Vanje Bulića

Aleksandar M. Gajović je diplomirani pravnik, istaknuti novinar, publicista, scenarista, kulturni i fudbalski radnik, i u knjizi koja je pred vama prepliću se oblasti kojima se prethodnih decenija bavio. Bez ikakvih pretenzija, veruje da je svih osam priča u ovoj knjizi sasvim dobra osnova za njenu ekranizaciju i – ako se to ikada dogodi – eto još jedne profesije kojom bi Aleksandar mogao da se podiči.