ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1991
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Polovna knjiga, odlično očuvana.

Izdavač: Prosveta - Beograd, Književna zajednica - Novi Sad,
1991. god.
Broširan povez, 20,5 cm.
238 str.
KC

Milo Dor (Milutin Doroslovac) je rođen 7. marta 1923, sticajem okolnosti u Budimpešti. Rano detinjstvo provodi u Banatu, pretežno u Novom Bečkereku, kako je nazivao grad svog detinjstva. Porodica Doroslovac se seli u Beograd, gde otac Milan relativno rano stiče ugled vrsnog hirurga, a jedinac Luta - kako su ga prijatelji zvali - završava osnovnu školu i gimnaziju. U četrnaestoj godini objavljuje u jednom školskom časopisu svoju prvu pesmu, da bi kao maturant već važio za jednog od najperspektivnijih u svojoj generaciji. Književnost, međutim, nije dovoljna za Lutin nemirni duh. Nezadovoljan političkim prilikama u zemlji, a naročito koketiranjem nekih političkih prvaka sa nacističkom Nemačkom, postaje ljuti opozicionar. Stoga ne iznenađuje ni njegova ilegalna levičarska aktivnost po dolasku okupatora u zemlju. Nakon hapšenja i višemesečnog zlostavljanja u `specijalnoj policiji` sledi zatočeništvo u logoru u Smederevskoj Palanci. Preko svojih veza - a verovatno i pomoću novca - otac uspeva da izdejstvuje Lutin premeštaj iz palanačkog logora u Gestapo, gde je tretman začudo znatno blaži. Gestapo ga 1943. godine deportuje u Beč na prisilni rad. U to vreme Luta verovatno ni ne sluti da će u austrijskoj prestonici provesti narednih šest decenija.
Tokom prvih posleratnih godina preživljava baveći se raznim poslovima. Prilike se, međutim, postepeno poboljšavaju, tako da uskoro i pisci mogu da žive od svog stvaranja. Milutin Doroslovac postaje Milo Dor i autobiografskim romanom Mrtvaci na odsustvu obezbeđuje sebi mesto među vodećim austrijskim piscima posleratne generacije. Učestvuje u formiranju Grupe 47 i neguje kontakte sa svim značajnijim književnim stvaraocima na nemačkom govornom području. Pri tom ne zaboravlja svoju prvu domovinu; u svojoj kući u Rovinju rado druguje s našim ljudima, pa mu i raspad Jugoslavije početkom devedesetih izuzetno teško pada. Koristeći svoj uticaj u austrijskoj javnosti, organizuje susrete pisaca iz svih novonastalih država i pokušava da nacionalističkoj histeriji suprotstavi civilizovani dijalog. Konačno uviđa da mora da prizna poraz, možda prvi u svom životu. Izdaje zbirku članaka pod naslovom Zbogom Jugoslavijo.
Njegov književni opus je izuzetno bogat. Romanima Sećanje samo, Beli grad, Pucnji u Sarajevu i Sva moja braća treba pridodati brojne eseje, pripovetke, radio-drame, kao i nekoliko zapaženih filmskih scenarija. Knjige su mu prevođene na mnoge jezike, štampan je i čitan u gotovo svim evropskim zemljama. Naročito je značajna njegova prevodilačka aktivnost; zahvaljujući Luti Austrija i Nemačka su se upoznale sa delima Andrića, Krleže, Tišme, Vaska Pope, Dušana Kovačevića i mnogih drugih.
Milo Dor je bio neko kome je svako mogao da se obrati za pomoć. Desetine su zahvaljujući njemu pregurale teške godine u egzilu. Kao piscu su mu ukazivane brojne počasti i dodeljivana visoka državna odlikovanja, ne samo u Austriji, nego i u Mađarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji. Naša država, nažalost, nije našla za shodno da se pridruži ovom spisku.

OR