Henrik Sjenkjevič PotopTvrdi povez sa zaštitnim omotomKnjiga 2Poljski nobelovac Henrik Sjenkjevič (Henryk Sienkiewicz) (1846-1916) rođen 5. V 1846. godine u Voli Orkzejskoj u Poljskoj, umro 15. 06. 1916. u Veveu, Henrik Sjenkjevič je vrstan poljski realista. Poljski književnik, i dobitnik Nobelove nagrade za roman Quo Vadis 1905. godine. Njegovi romani su realistički; prate događaje ljudi koji prolaze kroz stvarne probleme i avanture. Proputovao je mnoge evropske države, proučavao je rimsku prošlost, pa i istoriju Poljske. Pisao je istorijske romane o Rimu Quo Vadis kao i o romantičarskoj- istorijskoj ljubavi prema svojoj zemlji o čemu je napisao tri značajnije knjige: Ognjem i mačem, Potop, Pan Volodijovski. Pisao je i novele iz seljačkog života svoje domovine. Kroz pustinju i prašumu je avanturistički roman koji prati avanture dvoje dece kroz Afriku. Pre nego što je napisao ovaj, a i mnoge druge romane, Sjenkjevič je posetio i Afriku iz koje je napisao Pisma iz Afrikem, Ognjem i mačem, Potop, Pan Volodijovski su romani koje je pisao o prošlosti svoje zemlje. Opisivao je kako su se Poljaci časno borili, ko je gubio, a ko pobeđivao. Sjenkjevič je bio veliki rodoljub. Zakleo se da će uvek braniti svoju zemlju ako bude bila na cedilu. Bio je željan budućnosti i sveta koje će proživeti. Sjenkjevič je završio filologiju u Varšavi, putovao po Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj i slao poljskim novinama putopise potpisane pseudonimom Litvos (Litwos). Mnogo toga je kasnije čuo o velikim piscima poput Dostojevskog i Tolstoja. On je žudeo za nečim novim, za nečim što još nije u svetu bilo otkriveno. Umro je u Švajcarskoj 1916. godine i ta smrt ga je omela u nečim što je hteo da ostvari: da se vrati u svoju domovinu i da pokuša da spase Poljsku, ma u kom položaju da se ona nalazila. Sjenkjevič je ostao najbolji poljski prozaik druge polovine19-tog veka.5/23