Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

PREVOZNIK TAJNI - Dragomir Dujmov

Превозник тајни (Будимпешта, 2005)
​
Између три до сада објављене књиге приповедака, са свим оним својствима без којих нема ни приповедачеве засебности, би и оста ненадмашна збирка „Превозник тајни”. На страницама овог обимом невеликог, али тематиком, веома занимљивим, зачудним, најчешће и са садржајем из света фантастике, потом и начином остварености у много чему доиста јединственог дела у савременој српској прози, девет је прича, а све су о греху. Сабране међу корицама једне књиге доживљавају се као девет кругова пакла. Већина је остварена у форми самоисповести, што је својствено и причама из других његових збирки, као монодрама, или у садејству упоредних наратора, наизменично гласом „свезнајућег наратора“ и гласом грешника. Нимало случајно, а можда је управо то и она казна над свим казнама, већина оних који о свом греху без икаквог скривања говоре/сведоче, као да су причом о себи са теретом од неопростивог греха истовремено у трену самоисцелења, у овој књизи су људи без имена. Име им се почињеним грехом, а сада и посредством црног слова белином хартије, занавек затрло. Од свег живота, ма како да је, захваљујући управо почињеном (не)делу централни лик у свакој причи на страницама књиге „Превозник тајни“ успешан био и било чиме да му је живот бројним потомцима или пустим благом испуњен, остало је доминатно и све ништавним чини живо, мучно сећање на властити грех. Централне личности ових девет паклених прича су не само убице, завереници, него и забављачи, гутач пламена, ходач по жици, возач рикше, свештеници, боеми, славни и анонимни, сликари, врачи, мудраци, светитељи, верници, лаковерници, илузионисти, подједнако силни и посилни...
Приповедачна самосвојност прозног концепта Драгомира Дујмова очитује се и у склоности и вештини синтетизовања класичног и модерног. Захваљујући управо таквом стилском потупку, његове приче и романи имају боју вековима таложене патине, звучност безмерне даљине, али и динамичност модерног, јер од вешто „исечених“ фрагмената твори такву животну целину да се, утисак је након читања, друкчијом више и не може замислити. Такав нараторски поступак заснован је на доследности овог прозаисте у примени метода темпоралног укрштања.
​
Давид КЕЦМАН ДАКО
N.S.