Godina izdanja: 2002
ISBN: 978-86-7448-512-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Andrej Makin - Francusko zaveštanje
PAIDEIA, 2002
211 str.
meki povez
stanje: dobro

Prevod: Anđa Petrović | Le Testament français / Andrei Makine

Reč je o jednom od najboljih romana Andreja Makina, francuskog pisca ruskog porekla za koji je dobio prestižne knjževne nagrade `Gonkur` i `Medisis`. Ovo delo karakteriše pre svega stilska jasnoća, kao i jednostavnost priče. U njemu nema ničeg tegobnog, ničeg izveštačenog, a posebno nema traga od svođenja političkih računa. Andrej Makin ovde samo pripoveda, ostavljajući drugima da sude, a sve sa stanovišta bilingviste koji je `u Rusiji nastojao da se izleči od Francuske, a u Parizu pokušavao da sačuva unutrašnju vezu sa Rusijom`.Za roman Francusko zaveštanje (1995) Andrej Makin dobio je nagrade Gonkur i Medisis. Prethodno je bio odbijen u izdavačkim kućama Seuil i Flamarion, ali je Simona Galimar, vlasnica Mercure de France, sa oduševljenjem prihvatila rukopis.

Andrej Makin je rođen 1957. u Krasnojarsku (Sibir). Njegova baka Šarlota obrazovala ga je u duhu francuskog jezika i kulture. Iskustvo bilingvizima pomoglo mu je da shvati da svet nije jedinstven i da je unutrašnji otpor ideološkoj represiji uvek moguć upravo zahvaljujući dvostrukim svetovima u kojima živimo.Doktorirao je filološke nauke na Moskovskom univerzitetu 1987. Krajem osamdesetih godina nastanjuje se u Francuskoj. Predavao je nekoliko godina ruski jezik i književnost, a na Univerzitetu Pariz IV je odbranio doktorat o delu velikog ruskog pisca Ivana Bunjina.Njegovi prvi romani: Kći heroja Sovjetskog saveza, Ispovest grešnoga stegonoše, Dok Amur teče nisu mu doneli ni slavu ni novac. Za roman Francusko zaveštanje (1995) dobija nagrade Gonkur i Medisis.Nakon toga objavljuje Zločin olge Arbeljine, Rekvijem za Istok, i Muziku jednog života (2001), za koju dobija prestižnu nagradu RTL Lire na salonu knjige u Parizu, marta iste godine.I sada, kada je ovenčan slavom i bogat, nastavlja da živi u skromnom studiju na Monmartru, veličine dvanaestak kvadrata, u kome je našao, kako sam kaže, `jednostavnost, bežeći od suvišnih susreta i nepotrebnih odnosa`