ISBN: 112
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Knjiga „Emil ili o vaspitanju“ (u originalu Émile, ou De l`éducation) iz 1762. godine predstavlja jedno od najradikalnijih i najrevolucionarnijih dela zapadne filozofije i pedagogije. Podeljena u pet velikih celina (knjiga), ona postavlja kamen temeljac za potpuno novu filozofiju ljudske prirode i društvenog poretka.Knjige I i II (Prva i Druga knjiga) fokusiraju se na najranije, formativne godine čovekovog života. Na domaćem antikvarnom tržištu, ova dva toma se često pronalaze u kultnim izdanjima poput onog iz 1925. godine (u pet svezaka ili spojenim tomovima) ili posleratnog izdanja Preduzeća za udžbenike NR Srbije iz 1950. godine.



Prva i druga knjiga ovog dela ne nude suvoparna pravila, već funkcionišu kao dubok, zagonetan eksperiment misli koji se odvija u potpunoj izolaciji od civilizacije:Knjiga I (Doba povoja): Tekst vas uvodi u svet gde je čovek rođen savršen, ali ga društvene stege odmah stavljaju u okove. Autor postavlja misteriju suštinske ljudske čistote i istražuje šta se dešava kada odbacimo sve veštačke navike, lekove i društvene konvencije od samog trenutka rođenja. To je filozofska potraga za fizičkom slobodom tela pre nego što um uopšte progovori.Knjiga II (Doba prirode): Radnja i misao se sele u divljinu, prateći rani razvoj dečaka kroz lavirinte njegovih sopstvenih čula. Autor ovde krije veliku tajnu takozvanog „negativnog vaspitanja“ — kako dopustiti biću da uči iz neizbežnih zakona prirode i sopstvenih grešaka, a da mu se ne nametne nijedna moralna lekcija, kazna, niti knjiga. Čitalac otkriva paradoks: kako stvoriti potpuno slobodnog čoveka tako što ćete ga prividno prepustiti sudbini.


Žan Žak Ruso (Jean-Jacques Rousseau) bio je švajcarsko-francuski filozof, književnik, politički teoretičar i samouki kompozitor epohe prosvetiteljstva.Hronologija: Rođen je 28. juna 1712. godine u Ženevi (Švajcarska), a preminuo je 2. jula 1778. godine u Ermenonvilu (Francuska). Odrastao je bez majke, a sa deset godina napustio ga je i otac. Vodio je nemiran, lutalački život širom Švajcarske, Italije i Francuske, radeći kao sekretar, prepisivač nota i kućni učitelj. Slavu stiče 1750. godine kada je njegova rasprava „Diskurz o naukama i umetnostima“ nagrađena od strane Akademije u Dižonu.Naučni i filozofski status:Smatra se ključnim kritičarem prosvetiteljskog slepog verovanja u progres. Tvrdio je da napredak civilizacije i kulture ne oplemenjuje ljude, već dovodi do moralnog kvarenja i stvaranja društvenih nejednakosti.Utemeljitelj je koncepta Društvenog ugovora (Du contrat social, 1762), gde politički legitimitet države izvodi iz „opšte volje“ građana, što je kasnije postalo ideološko pogonsko gorivo za Francusku revoluciju.U književnosti je postavio temelje predromantizma svojim epistolarnim romanom „Nova Eloiza“ (1761) i autobiografskim delom „Ispovesti“ (posthumno, 1782), u kojima je proklamovao kult osećajnosti i povratak prirodi.Sudbina nakon izdavanja „Emila“: Odmah nakon objavljivanja 1762. godine, Pariski parlament je osudio knjigu „Emil“, a primerci su javno spaljeni na trgovima u Parizu i Ženevi zbog poglavlja o religiji. Ruso je bio primoran da beži iz Francuske i provede godine u egzilu (između ostalog i u Engleskoj kod filozofa Dejvida Hjuma), pateći od teške paranoje u poznim godinama života.