ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Izuzetno retko u ponudi!
Jedini broj časopisa „Nova brazda“ koji je 1939. pokrenuo Rade Drainac i on je autor svih uvrštenih tekstova.
U broju su dva crteža Save Šumanovića.
Rikna kao na slikama, inače unutra odlično očuvano.

Naslov Nova brazda : mesečnik za sva kulturna pitanja / za vlasništvo i uredništvo V. Nikolić
Vrsta građe časopis
Jezik srpski
Godina 1939
Numerisanje 1939, br. 1 (juni)
Izdavanje i proizvodnja Beograd : V. Nikolić, 1939 (Beograd : Privreda)
Fizički opis 23 cm

Godine 1939. Drainac pokreće svoj novi časopis pod imenom „Nova brazda”. Izlazi samo jedan junski broj. Bio je to „mesečnik za sva kulturna pitanja u kome isključivo piše RADE DRAINAC – NOVA BRAZDA ima samo jednog saradnika – RADE DRAINAC, adresa uredništva je adresa štamparije ‘Privreda’, a izdavač-vlasnik i nominalni urednik je V(lajko) Nikolić – finansijer poduhvata”… List je štampan LATINICOM, na „dva štampana tabaka… maltene impresivno”… Ovde je objavio oko desetak polemičkih tekstova i jednu pesmu „Legenda o doktoru Hipnisonu” i sve je posvećeno „isključivo književnim temama i povodima”…
U uvodnom delu udarnog eseja po Ješiću Drainac je jako brutalan, a naslov glasi „U vrtlogu veka” i tamo kaže: „Deset godina odjekuje pod mojim prozorima autentično zavijanje književnih pasa. Deset godina s odvratnošću posmatran salonske kučnice naše književnosti, odavno emigrirale iz rodnog naroda, koju bogata beogradska dečurlija, kao najodvratniju metresu, povlači iz jednog salona u drugi, da najzad obeščašćena postane idolom omladine! Dest godina beogradska čaršijska književnost, napudrovana jevtinom naprednošću kao kokota, računskom naprednošću… iz moralne zainteresovanosti (a)… koja predstavlja švercovanje građanskih književnika u progresivnu klasu, naprednošću kojom se trguje, zavodi, pljuje na Kolarčevom univerzitetu i raznim časopisima, naprednošću seminara u kojim se legu odvratne larve izdajstva inteligencije, izdajstva istine i poštenja, – deset godina takva književnost drži propovedi o moralu, pljuje levo i desno i skrnavi sve na šta poteku njene odvratne bale… Deset godina pljuju na me književni megalomani i jezive neznalice! Deset godina ja puštam, da se oko mog imena i rada raspredaju gnusobe i klevete! A danas mi je svega dosta! Danas uzimam reč ja, ne da propovedam, već da kažem istinu o svemu onome u našoj književnosti što se pretvorilo u odvratnu, lajavu, prljavu, zagrižljivu i neizlečivo pseću psihologiju”…

Radojko Jovanović (umetničko ime Rade Drainac; Trbunje kod Blaca, 4. ili 26. avgust 1899 – Beograd, 1. maj 1943) bio je srpski pesnik, predstavnik kosmopolitske struje u srpskoj poeziji između Prvog i Drugog svetskog rata. Stvarao je kao deo modernističnih težnji (Apoliner, Sendrar).
Drainac je rođen u siromašnoj porodici u selu Trbunju u Toplici, učio školu u Kruševcu i Francuskoj Godine 1922. pokrenuo je časopis Hipnos. Prvu knjigu pesama pod nazivom „Afroditin vrt“ štampao je 1921. godine u Prokuplju u samo tri primerka.
Od 1926. živeo je u Parizu, gde je svirao violinu kao pratnja uz neme filmove. Usled bolesti, vratio se u Srbiju. U međuratnom periodu bio je novinar. Kao novinar lista Pravda putovao je i pisao iz većine država Balkana, po bliskom Istoku, Rusije, Francuske, Poljske, Grčke, Rumunije, Letonije i Švedske.
Njegove novinarske putopisne reportaže realizovane između dva svetska rata sadrže estetske intencije u žanru.
Po mobilizaciji, učestvovao je u borbama oko Užica. Pod optužbom da je komunista, krajem 1941. su ga uhapsili četnici, ali bio je pušten na molbu viđenijih Topličana.
Od 1942. boravio je u sanatorijumu kod Soko Banje, gde ga je povremeno posećivao Ivo Andrić. Sa tuberkulozom u poodmaklom stadijumu, vratio se u Beograd, u Državnu opštu bolnicu, gde je umro 1. maja 1943. Drainac je bio poznat i kao boem. Kao siromah, sahranjen je o državnom trošku, na Novom groblju, uz recitaciju njegove pesme „Nirvana“ od strane glumca Milivoja Živanovića.
Nasleđe
U Prokuplju se nalazi bista Drainca. U Udruženju književnika Srbije u Beogradu (Francuska 7), postavljen je bareljef sa njegovim likom, septembra 2013. godine. Po njemu su nazvani Narodna biblioteka „Rade Drainac“ Prokuplje i Nagrada Drainac. Književnik Ivan Ivanović je napisao dve knjige posvećene Draincu. Po njemu je nazvana OŠ „Rade Drainac” Beograd.
Istoričar književnosti i univerzitetski profesor Jovan Deretić opisao je Drainca kao „gradskog pesnika” i sa kritičkog stanovišta je pisao pozitivno o njegovom radu.
Dela
1920. Modri smeh, Beograd
1921. Afroditin vrt, Prokuplje
1923. Erotikon, Beograd
1923. Voz odlazi, Beograd
1926. Dve avanturističke poeme (sa Moni de Bulijem), Beograd
1926. Lirske minijature, Skoplje
1928. Bandit ili pesnik, Beograd
1929. Srce na pazaru, Beograd
1930. Španski zid i naša ljubav, Beograd
1930. Banket, Beograd
1934. Rasvetljenje, Beograd
1935. Dragoljub Jovanović ili seljački Napoleon, Beograd
1938. Ulis, Beograd
1938. Osvrti, Beograd
1938. Čovek peva, Beograd
1940. Dah zemlje, Beograd
Posthumno objavljena
1925. Azil za beskućnike ili univerzalna radionica mrtvačkih sanduka
1963. Crni dani, Beograd, priredio R. Pešić
1993. Plamen u pustinji, Beograd
1999. Dela Radeta Drainca 1–10, Beograd, Priredio G. Tešić

Nadrealizam, srpska međuratna periodika, zenitizam, avangarda, zenit, dadaizam, Moni de Buli, Vinaver, Marko Ristić, Koča Popović, Oskar Davičo, Dušan Matić, Aleksandar Vučo
KC (N)