Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
Grad: |
Novi Beograd, Beograd-Novi Beograd |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Поздрав српском народуу Србији, на дан рођења Милана Обреновића 4. Татомир Миловук. Београд, 1871.
Иначе аутор је оснивач првог забавишта у Србији:
Прво дечје забавиште у Београду, под именом „морална школа“ основао је парох ћупријски Татомир Миловук, који је раније био и учитељ у Крагујевачкој Гимназији. Овај парох је остао удов са шест кћери, које су све биле одрасле, и како је мислио да тај број кћери преставља довољан наставнички персонал, он је тражио дозволу да може отворити „моралну школу“, коју би посећивала деца од две па до седам година, дакле пре но што ступе у основну школу.
Школа је та отворена 17. марта 1867. године, „с одобрењем министарства просвете и благословом архијерејски власти.“ Школа се налазила у кући лончара Радовановића, до куће Ценића саветника у сокачићу спрам капије књажевске. То је данашња Дворска [Драгослава Јовановића] улица.
Позив на упис деце у ову школу, поп Татомир овако почиње: „Отварајући у име Божје ову школу, као свештеник и негдашњи професор крагујевачки, сад у Београду, позивам дечицу с речма Христа Спаситеља : „Придите чада, послушаите мене, страху Господњу научу вас!“
Метод, којега ће се поп Татомир у својој школи придржавати, овако излаже он: „Материнско неговање мушке и женске деце с помоћу мојих шест кћери које су, како у наукама тако и у свим пословима женским и најфинијим, „спремне.“
Изгледа да је „морална школа“ направила тада необично леп утисак на наше просветне кругове. Матија Бан јој посвећује у „Световиду“ читав један похвалан чланак.
Иако је данашња генерација Београђана та, која је требала посећивати ту школу, нисам ипак могао наћи никога који би ми потврдио да је био њен ђак.
Бранислав Нушић, Звезда бр 14, 25. јул 1912.