Stara cena |
1.999 din |
|
Cena: |
Želi ovaj predmet: | 1 |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)
Lično |
Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Engleski
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani
John Kenneth Galbraith - The New Industrial State
Signet book, 1968.
Mek povez, 430 strana. POTPIS DZONA KENETA GALBRAJTA!
First paperback edition, signed by John Kenneth Galbraith.
RETKO!
potpis, posveta, signed book
Џон Кенет Галбрајт [1] РК (15. октобар 1908. — 29. април 2006), такође познат као Кен Галбрајт, био је економиста канадског порекла, јавна личност и дипломата, као и водећи заговорник америчког либерализма 20. века. Његове књиге о економским темама су биле бестселери од педесетих година па све до двехиљадитих, током којих је Галбрајт попримио улогу јавног интелектуалца. Као економиста, тежио је ка пост-Кејнесијанској економији са институционалне перспективе[2][3].
Галбрајт је био дугогодишњи члан универзитета на Харварду, где је и предавао пола века као професор економије[4]. Био је плодан аутор. Написао је приближно педесет књига, укључујући неколико новела, а објавио је и више од хиљаду артикала и есеја о разним темама. Међу његовим радовима се налази трилогија о економији, Амерички капитализам (1952), Богато друштво (1958), као и Нова индустријска држава (1967). Неки његови радови су били критиковани од стране економиста као што су Милтон Фридман, Пол Кругман и Роберт Солоу.
Галбрајт је био активан у политици, као члан Демократске странке, служећи у администрацији Френклина Д. Рузвелта, Харија Трумана, Џона Ф. Кенедија и Линдона Б. Џонсона. Служио је као амбасадор Америке у Индији за време Кенедијевe администрације. Његов политички активизам, либерално мишљење и отвореност су му донели велику славу за време живота [5][6]. Галбрајт је био један од ретких који је добио Медаљу слободе (1946) и Председничку медаљу слободе (2000) за своју службу и допринос науци. Власт у Француској га је именовала за командира Легије части.