Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 384
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Retko !!!

1927. god

Jaroslav Marija, pravim imenom Jaroslav Majer (24. februar 1870. Rakovnik[1] — 3. novembar 1942. Aušvic-Birkenau), bio je češki advokat-zastupnik, pisac, dramaturg i esejista.


Jaroslav Marija je rođena u porodici advokata JUDr. Karel Majer, čija je porodica došla iz Švajcarske[2] i majka Františka, rođena Grimova. Jaroslav je sukcesivno studirao u gimnaziji u Benešovu, u Hradec Kraloveu i u Pragu.

Prvo iskustvo stekao je kao pravni pomoćnik u Rakovniku u očevoj kancelariji u Hradec Kraloveu, a od 1898. bio je sudski pomoćnik u Litomeržici; kasnije je otvorio samostalnu ordinaciju u Krivoklatu, zatim (1903–1908) u Berounu i 1909. u Taboru,[3] gde je živeo do 1942. JUDr. Marija je pisala stručne članke za časopis „Pravnik“ (1895, 1897) i „Čas“ (1897).

Drugi svetski rat
U junu 1942. - u danima vanrednog stanja za vreme Hajdrihovih - Jaroslava Marija je uhapsio i zatvorio Gestapo u Taboru. Povod je trebalo da bude pismena izjava u vezi sa odobravanjem atentata. Posle nekoliko dana u podrumu kancelarije Gestapoa, 6. jula 1942. (tri dana nakon ukidanja tridesetosmodnevnog vanrednog stanja i obustavljanja pogubljenja na zidu kasarne u Taboru), premešten je iz kancelarije Gestapoa. u zatvor Tabor, 8. jula u Prag, u zatvor Pankrack, zatim u Terezin, odatle u septembru u koncentracioni logor Aušvic. Ovde je umro od tifusa 3. novembra 1942. godine u 72. godini.

Porodični život
27. aprila 1896. godine u Pragu, u crkvi Sv. Jindricha se oženio Zdenkom Fikarovom (1875–1943), ćerkom advokata iz Krivoklata. Bio je ujak Jiržija Majera, autora pravnih romana.

Pisac i dramaturg
Jaroslav Marija je autor više od četrdeset romana, pripovedaka, zbirki pripovedaka i eseja, drama i drugih književnih dela; u izdanju časopisa Moderna revija; književno debitovao 1898. pozorišnom trilogijom Uoči veka; posle 1918. posvetio se uglavnom romanima, uglavnom iz okruženja pravde (Pravda, Gospodstvo u halji, Vaga i mač, Pakao). Njegovo delo-roman Verter (iz 1907) snimljeno je u filmu (1926), drame Johane Radimske, Torkvato Taso i Ja se osvetim izvelo je Narodno pozorište u Pragu. Autor je libreta za operu Braća Karamazovi Otakara Jeremije. Za njegovo stvaralaštvo se interesovao i Karel Čapek (posetio ga je u Taboru 20. juna 1928, sutradan je Čapek otišao kod pesnika Antonina Sove u Pacovo).

Na osnovnu temu obimnog dela veliki su uticaji naturalizam i dekadencija sa prelaza iz 19. u 20. vek; suštinu života video je u borbi i uništenju protivnika, u sukobu likova suprotnog karaktera ili pola. Zanimao ga je poremećaj i propadanje izazvano diktatom pola ili rodne degeneracije, neadekvatnošću kulturnih institucija. U posleratnom periodu prelazi iz drame u romansijera. Isticao je borbu sa moćnicima ovog (republičkog) sveta, demaskirajući stanje u društvu i portretišući (bez lažnih referenci) različite profesionalne slojeve. Izneo je i oštre optužbe na račun celokupne sudske prakse i nemilosrdno batinao pripadnike pravosuđa; zbog svog provokativnog izbora tema, kao i zbog obračuna i samouverenog odbrani sopstvenog mišljenja, našao se u mnogim javnim sukobima, a pripremljena verzija njegove autobiografije I uništena je nakon zatvaranja autora, i nije objavljena. do 2020. godine