ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Izuzetno retko prvo izdanje jedine zbirke pripovedaka Milutina Uskokovića objavljene za njegovog života, s originalnim mekim koricama. Stanje kao na slikama, staračke pege (foxing) kroz celu knjigu po marginama. Inače kompletno, bez pisanja, podvlačenja, cepanja.

Autor - osoba Uskoković, Milutin, 1884-1915 = Uskoković, Milutin, 1884-1915
Naslov Kad ruže cvetaju / M. M. Uskoković
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1912
Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1912 ([B. m. : b. i.])
Fizički opis 275 str. ; 18 cm
ISBN (Karton)

„Kad ruže cvetaju“ je jedina zbirka pripovedaka Milutina Uskokovića objavljena za njegova života. Užički kraj i palanačka sredina predstavljaju nepresušni izvor njegove inspiracije i doprinos za dalji razvoj pripovedačke forme u 20. veku. Prožimanje različitih životnih priča – od prvih ljubavi iz mladalačkih dana, prvih razočarenja i rastanaka zbog međusobne udaljenosti, teškog života usled siromaštva – i različitih formi pripovedanja čini ove pripovetke autentičnim, naročito time što pisac u velikom broju slučajeva govori iz svojih junaka, puštajući ih da sami prenesu svoje ili tuđe životno iskustvo.

Milutin Uskoković (Užice 4./16. jun 1884 – Kuršumlija 15./28. oktobar 1915) bio je srpski književnik, pravnik, doktor nauka. Završio je osnovnu školu u Užicu a gimnaziju u Beogradu. Studirao je prava u Beogradu. U Ženevi je 1910. odbranio disertaciju o carinskoj uniji i međunarodnom pravu i stekao titulu doktora pravnih nauka. Zaposlio se 1906. u Carinskoj upravi u Beogradu, a 1907. je postavljen za diplomatskog službenika u Srpskom konzulatu u Skoplju. Radio je kao sekretar u Odeljenju za trgovinu, radinost i saobraćaj Ministarstva narodne privrede, a od 1914. u trgovinskom inspektoratu Ministarstva narodne privrede u Skoplju. Povlačeći se ispred bugarske vojske iz Skoplja , stigao je preko Prištine u Kuršumliju. Potresen tragedijom svoga naroda 1915. godine izvršio je samoubistvo. Kolo srpskih sestara iz Užica 1936. godine postavilo je spomen ploču na kući u kojoj je živeo Milutin Uskoković.
Književni rad
Pisao je crtane, pripovetke i romane .Bio je saradnik i član redakcije Politike od njenog osnivanja 1904. Književne tekstove je objavljivao u časopisima: Savremenik, Delo, Nova iskra, Srpski književni glasnik, Samouprava, Štampa, Slovenski jug, Srpska domaja, Brankovo kolo, Beogradske novine, Građanin, Bosanska vila, Carigradski glasnik, Venac, Vardar, Letopis Matice srpske i dr. U časopisu Sudslawische Revue objavio je 1912. godine prilog o novopazarskom sandžaku. Njegov lirski temperament bio je ispunjen priličnom dozom sentimentalnosti. Pripadao je generaciji mladih srpskih pisaca koji su početkom XX veka smelo napuštali tradicije srpske realističke proze i ugledali se na modernu evropsku literaturu. Smatran je predstavnikom tzv. beogradskog društvenog romana. Ulazeći u dramatične sudare ličnosti sa gradskom sredinom, više je davao unutrašnja stanja naših intelektualaca nego kompleksnu sliku vremena i sredine; u njegovoj literaturi osetna je protivrečnost između starinskog romantizma i modernog shvatanja života i sveta. Najznačajniji je pisac koga je Užice imalo do Prvog svetskog rata.
Političko delovanje
Učestvovao je u organizovanju Male konferencije jugoslovenskih književnika i umetnika, Prvog đačkog jugoslovenskog kongresa u Beogradu i Prve jugoslovenske umetničke izložbe. Zalagao se za konfederaciju jugoslovenskih država. Na konferenciji jugoslovenskih studenata u Sofiji 1906. godine podneo je referat Balkanska konfederacija i jugoslovenska zajednica.
Dela
Pod životom : crtice, pesme u prozi, pesme, članci o književnosti, Beograd, 1905.
Vitae fragmenta, Mostar,1908
Došljaci, Beograd, 1910
Kad ruže cvetaju, Beograd, 1912
Les traites d Union douaniere en droit international, Geneve, 1910
Čedomir Ilić, Beograd, 1914
Dela, Beograd, 1932
Usput, Beograd, Užice, 1978
KC