ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

dr Andrija Radenić
Progoni političkih protivnika u režimu Aleksandra Obrenovića 1893-1903

Istoriski arhiv Beograd 1973
tvrdi povez 904 str
kao NOVA

UVODNA REČ
SKRAĆENICE
I. OPTUŽBE I PRESUDE PO ZAKONU O ŠTAMPI
II. ODBRANA I PRESUDA U PROCESU PROTIV UČESNIKA TZV. “ČEBINČEVE BUNE”
III. PREKI SUD POVODOM IVANJDANSKOG ATENTATA
IV. UČESNICI RADNIČKOG POKRETA PRED ORGANIMA UPRAVE I SUDA
V. DIPLOMATSKA SLUŽBA U ODBRANI PORETKA
VI. AKTA MINISTARSTVA INOSTRANIH POSLOVA I MINISTARSTVA RATA AUSTROUGARSKE
VII. AKTA MINISTARSTVA INOSTRANIH POSLOVA RUSIJE
VIII. REZIME
IX. REGISTAR LIČNOSTI
X. REGISTAR USTANOVA

CITATI iz knjige:

Mitropolit Mihailo ministru unutrašnjih poslova – da se zabrani bogohulna knjiga Steve J. Radosavljevića-Bdina Razmišljanja.

Gospodine,

Izišla je knjiga pod naslovom „Razmišljanja“ napisao Stevan J. Radosavljević-Bdin. Štampana u Beogradu 1896. god.
Ova je knjiga od velike štete za pravoslavnu veru i za moral narodni. G. Bdin u njoj obara sveto pismo, obara sve ono na čemu postoji vera i crkva, ismeva Boga i vodi narod u anarhiju.
Mi se čudimo što se javljaju ovakve knjige, koje kvare narod i vode ga propasti.
S toga, molimo Vas, da zabranite ovu knjigu, koja truje narod i obara mu svetinje, pa da izvolite izdati naredbu, da se u buduće ovakve štetne knjige ovde i ne štampaju.6

Arhijepiskop beogradski i Mitropolit srpski Mihailo s. r.

5 Prvostepeni sud je, 1. oktobra 1896, ovu tužbu odbacio kao neosnovanu jer je utvrđeno da je navedena brošura „bila gotova sa štampanjem i povezivanjem 7. maja, i da je tada predata piscu“ znači istog dana kada je predat obavezni primerak Upravi grada, (IAB, PS, f. 76–103–1896.)
6 U optužbi državnog tužioca dodaje se da ovom knjigom: „pored toga se rasprostire nihilizam i komunizam“ i „narod podstrekava protivu državnoga reda i poretka, protivu državnog uređenja i ustanova i pravoslavne crkve koja je simvol vere i na kojoj je srpska crkva zasnovana“. Prvostepeni sud je, 10. juna 1896, potvrdio rešenje Uprave grada o zabrani ove knjige. Ali je posle, presudom od 13. novembra 1896, oslobodio pisca od optužbe s obrazloženjem da „kad se promotri dobro sam stil, način i tok pisanja, vidi se da je „knjiga“ pisana kao naučna rasprava, ... objašnjavajući sa naučnog gledišta „Stari zavet“.“ U sudskom veću, u kome sada očigledno preovlađuju elementi progresa, ovakva iznenadna oslobađajuća presuda opravdava se prigodnom motivacijom, da se inkriminisanom knjigom zapravo „sa gledišta nauke“ objašnjava geneza nazarenske vere, koja je „strogo zabranjena“. Međutim, Kasacioni sud je, 5. decembra 1896, utvrdio da oslobađajuća presuda Prvostepenog suda nije na zakonu osnovana. Predmet je vraćen Prvostepenom sudu s obrazloženjem da se pisac u navedenoj knjizi upušta „u takvo tretiranje pitanja vere, verskih običaja i božanstva, kakvo zakonodavac izrikom zabranjuje i kao kažnjivo oglašava“.
Da bismo se bolje orijentisali navešćemo neke odlomke od inkriminisanih izraza. U vezi sa Svetim pismom, tu stoji da: „od početka svog do kraja ono je u svemu što se postanja i božijih događaja s ljudima tiče, izmislica. Nikada Bog nije govorio ljudima, nikada on nije davao ljudima naredbe; nikada on nije proklinjao, obećavao ili blagosiljao... Niti je Bog udanuo čoveku dušu, niti je bilo Adama, niti ima poslednja greha, niti ima kazne i nagrade onoga sveta... Odozgo se lagalo, odozdo se odazivalo... tako je uzajamno... jedno... potenciralo drugo“ [str. 13–15]. ...Kad je hrišćanska svest mogla za nekih 1100 godina potamaniti kao vrače i veštice nekih 9 miliona ljudi – 9 miliona u slavu Hristovu! – Zašto da štogod ne proguta i društvena revolucija, kojoj bi bila celj da zbaci ekonomski i politički jaram sa sirotinje? Mi ne preporučujemo to. Mi samo upoređujemo. A ... što mora doći, doći će.“ ... [str. 70–71].

***

Beograd, 10. avgusta 1899.

Nikola Pašić kralju Aleksandru – pokajničko pismo iz zatvora.

VAŠE VELIČANSTVO, PREMILOSTIVI GOSPODARU.

Dozvolite mi da najponiznije zamolim Vaše Veličanstvo da blagovoli pokloniti Svoju uzvišenu pažnju ovim nekolikim redovima.
U prvom pismu napomenuo sam moje kardinalne političke pogreške, koje su omogućile da se začne stvarati nepoverenje kod Vašeg Veličanstva u moju lojalnost i odanost prestolu i dinastiji Doma Obrenovića, ali sam u velikoj uzbuđenosti propustio da napomenem još neke političke pojave, koje su može biti, najviše doprinele da se začeto nepoverenje utvrdi i pojača. Tako propustio sam da napomenem i objasnim za što se nisam obraćao Vašem Veličanstvu za milost i oproštaj kazne po mojoj štamparskoj krivici. Evo kako je ta stvar tekla.
Jedno mogu reći pouzdano a to je da atentat nije potekao iz lične osvete, no da je delo kakve klike, ili kakve ličnosti, kojoj bi povoljno bilo kad bi se dinastija Doma Obrenovića oslabila i svela samo na jednog prestavnika.
Ja dušu ne mogu grešiti i reći za nekoga taj je kriv, kad ne znam, ali mogu reći da to nije delo ni jedne naše stranke razumevajući pod strankama naše tri bivše stranke.

Ako bi dozvoljeno bilo što u opšte napamet reći, to bi se moglo reći da izvor toga zločina treba tražiti gde podalje.
Vaše Veličanstvo – Vama će izgledati čudno i neverovatno kako je to moguće da ja ništa o tome pre nisam načuo, kad sam stajao na vrhu jedne stranke. Ali to netreba ni najmanje da Vama bude čudno i neverovatno, kad se može u napred znati da takva zlikovačka dela nemože ni jedan prvak, ili šef stranke odobriti, koji bar nešto ima političke uviđavnosti, i koji je upoznat sa kardinalnim zahtevima državnog i narodnog napretka.
Teško je za mene, koji se u takvom očajničkom stanju nalazim, koji uveravam Vaše Veličanstvo u moju bezgraničnu odanost prestolu i Domu Obrenovića, koji molim Vaše Veličanstvo za milost i poštedu, a među tim u trenutku, kad treba Domu Obrenovića učiniti uslugu, ja nisam u stanju da takve učinim. Kad bi duša moja bila u ma kom delu tela moga, ja bi pristao da se taj deo tela otvori, pa da se uverite da li istinu govorim, ali ovako, jedini je Bog, koji zna da čistu istinu pred Vaše Veličanstvo iznosim, i jedino će vreme pokazati da li sam bio izdajica svoga Gospodara u trenutku, kad je mogao očekivati da mu istinu kažem. Do sada nije bilo ni jednog slučaja da sam izobličen bio u laži, i još manje sme biti u ovom po mene sudbonosnom trenutku, kad sve od svoga Gospodara očekujem, da neistinu iznosim i da budem docnije izobličen kao izdajnik prestola i svoje svečano date reči.

Gospodaru, , – propustio sam da zamolim Vaše Veličanstvo da mi ublažite bol i nemir duše, teško osećanje moralne ugnjetenosti i da izvolite narediti da mi se gvožđe s nogu skine. – Ja sam Gospodaru, okovan rečju, a gvožđe užasno potencira bol i nemir duše, ne daje mira ni sna ni danju ni noću i dovodi me do užasnog očajanja, koje može konačno salomiti moju dušu i moju pamet. Ja Vas molim da se setite nekadašnjeg Pašića, koji je verno stajao na straži Vaše sigurnosti i koji je po nekad i glavu svoju za Vas zalagao i ublažite mu očajničko stanje, a da će Vam večito blagodaran biti o tome ne treba sada ni da govorim.

U najvećoj nadi ostajem najodaniji sluga Domu Obrenovića i prestolu Vašeg Veličanstva Nikola P. Pašić