ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

NOVI SVET-Jelena Dimitrijević(1934)Prvi srpski putopis o Americi *-3368*2020
NOVI SVET ili U Amerci godinu dana-)Prvi srpski putopis o Americi
Autor: Jelena J. Dimitrijević
Štamparija DRAG.GREGORIĆA Beograd, 1934, 1. izdanje,
tvrd povez-Zlatotisak, 394 str., ilustrovano cb. fotografije,format: 20 x 14,5 cm, težina: 615.grama
Domaći autori / Putopisi / Publicistika
stanje: vrlo očuvana uredna i čista knjiga-nema ispisivanja
Prvi srpski putopis o Americi
Kad bi čovek nešto imao tih ludih para što se ovde samo godišnje izdadu na reklame, on bi bio bogataš, ne po našem pojmu o bogatstvu, nego po američkom.
Pre tačno jednog veka, u septembru 1919, Jelena Dimitrijević otisnula se na putovanje u Novi svet. Bilo je to vreme užurbane gradnje oblakodera, zabrane alkohola, rastućeg bogatstva, vreme kad su žene dobile pravo glasa, mada ne i dalju političku ravnopravnost i vreme kad su imućne porodice poslugu zamenile prvim kućnim aparatima. Bilo je to vreme često isticanih društvenih sloboda ali i vreme velikih klasnih razlika i surove rasne diskriminacije.
„Neboderi, tehnika, robno društvo, saobraćaj, džez, socijalni život, izbori, položaj žena, kulinarsko pismo, Volstrit i svemogući dolar... sve to čini Novi svet, prvi i do danas najbolji srpski putopis o Americi. Iako je objavljen tridesetih godina prošlog veka, u njemu kao da je proročanski opisan i naš današnji svet.“ Vladimir Gvozden
***
Edicija „Savremenice“ je nastala u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja iz XIX i s početka XX veka, kao i o istoriji privatnog života žena tog doba. Slika srpske književnosti i kulture ovog perioda postaće raznovrsnija i bogatija zahvaljujući novom tumačenju i prevrednovanju nezasluženo zaboravljenih dela.
Jelena Dimitrijević otisnula u taj „novi svet“, tačnije: u Sjedinjene Američke Države, gde je na Istočnoj obali boravila oko godinu dana – sasvim dovoljno za jedan obiman putopis ispunjen brojnim utiscima, zapažanjima i ličnim zaključcima o američkom mentalitetu i kulturi. Nije teško zamisliti kako je 1919. godine mogao izgledati prvi susret bilo kog Evropljanina sa Amerikom, tim pre što rane iz Velikog rata u Evropi još uvek nisu bile zacelile, dok američke velegrade svetski sukob nije ni okrznuo. (Pre nego što će odštampati svoj putopis, književnica je još jednom imala priliku da poseti Ameriku, koja se u međuvremenu bila dosta izmenila na ekonomskom planu, pa ne treba zanemariti da su i utisci sa tog drugog putovanja mogli uticati na konačno formiranje knjige, naročito na shvatanje o prolaznosti materijalnih i, pogotovo, finansijskih vrednosti.)
Kako i sama kaže na početku putopisa, književnicu ništa nije vuklo u Ameriku, ali je nešto teralo da ode iz Evrope – u tome možda leži tajna većine američkih doseljenika, a sigurno je to povezano i sa činjenicom što se u Americi ruše sve tradicije i što svako ima priliku da počne iznova, ali i što se tu i tamo ipak čuva evropski duh, koji prenesen na drugu stranu okeana biva oslobođen izvesnih stega Starog sveta.
Nije slučajno Jelena Dimitrijević naglasila kako se na svojim putovanjima najviše interesovala za život Turkinja i Amerikanki – i jedne i druge pripadale su svetovima koji su bili egzotični za sredinu odakle je književnica potekla, s tim što je jedan svet iz dana u dan iščezavao, dok se drugi vrtoglavom brzinom izgrađivao.
Stoga je dobar deo „Novog sveta“ posvećen upravo američkim ženama, pa je i poglavlje naslovljeno kao „Amerikanke“ jedno od najdužih, dok su posebna poglavlja posvećena njujorškim ženama, zatim jednom zanimljivom hotelu koji je „isključivo za žene“, kao i pitanju ženskog prava glasa, koje tada u Sjedinjenim Državama jeste bilo rešeno u korist žena, ali je još uvek izazivalo kontroverze, čak i među samim ženama. Zanimljiva je u ovom slučaju jedna sličnost između turskih i američkih žena, jer prema zapažanju Jelene Dimitrijević, uglavnom su protiv emancipacije žena bile – najumnije žene: Turkinje su bile protiv emancipacije u evropskom smislu, a Amerikanke protiv emancipacije u sifražetskom smislu.
Iako je velika pažnja poklonjena i „prestonici sveta“ Njujorku, i „prijatnom“ Vašingtonu, i Bostonu koji „podseća na London“, pa i „čađavoj“ Filadelfiji, ipak je od samih opisa gradova bilo bitnije prodreti u suštinu života tamošnjih žitelja, a kako se Jelena Dimitrijević i lično upoznala sa izvesnim Amerikancima, pa i sa onima koji su srpskog porekla, otuda njeni prikazi nisu uopšteni, stereotipni niti teorijski, nego se jasno vidi da književnica iz prve ruke saznaje o američkim domovima i porodicama, ali i o raznim ustanovama, udruženjima i manifestacijama.
I može se uopšteno reći da je Amerika Jelene Dimitrijević zapravo Amerika u kojoj se ruše stereotipi pomoću konkretnih primera, pa stoga ne treba da čudi što crnci, koji su inače važili za lopove, vraćaju vlasnicima izgubljene stvari, a što u nadmetanju za Dan nezavisnosti pobedu odnosi jedna Ruskinja svojom nacionalnom igrom.
Sa druge strane, ne treba zaboraviti da se radi o periodu prohibicije, kada je, pored zabrane alkohola, ženama bilo zabranjeno i konzumiranje cigareta na javnom mestu, a zbog jedne zabranjene crnačke igre se čak i ubijalo samo da bi se izbeglo kompromitovanje. Opisujući i takve pojave, Jelena Dimitrijević daje jednu objektivnu sliku Sjedinjenih Država, koje imaju i svoju svetlu i svoju mračnu stranu – baš kao i svaka druga zemlja na svetu.
Treba napomenuti da priređivači novog izdanja nisu dirali u književni stil Jelene Dimitrijević, tako da će čitaoci i preko jezika moći da osete duh jednog starog vremena, kada su pojedini engleski izrazi bili u srpskom jeziku potpuna novina i transkribovali se prema ličnom osećaju samog pisca, pa tako „avnija“ i „uik end“ možda neće u prvi mah podsetiti na danas sasvim odomaćene izraze – avenija i vikend.
Dok su mnogi hrlili u Ameriku isključivo radi materijalnog bogatstva, što se često završavalo kao „unhappy end“, Jelena Dimitrijević je tamo stekla, a zatim u svoju zemlju, pa i u književnost svog jezika, donela duhovno blago koje ne može propasti, a to su – iskustvo i uspomene.
I upravo je knjiga „Novi svet“ najbolji dokaz koliko uspomene mogu same za sebe predstavljati ogromno bogatstvo, jer iako je prvo izdanje putopisa ostalo jedino tokom više od osam decenija, ipak će novo izdanje pokazati da su uspomene zaista svevremeno, neprocenjivo i neiscrpno bogatsvo čija vrednost ne može pasti čak ni pored dugogodišnjeg zaborava.

Autor: Dušan Milijić
Jelena J. Dimitrijević
Jelena J. Dimitrijević (Kruševac 1862 – Beograd 1945) srpska književnica, dobrotvorka i svetska putnica. Prvu knjigu objavila je u Nišu, 1894. godine – bila je to zbirka pesama Pesme I (Jelenine pesme). Njena najpoznatija dela su Pisma iz Niša: O haremima, Pisma iz Soluna, roman Nove, putopisi Novi svet ili U Americi godinu dana, kao i Sedam mora i tri okeana: Putem oko sveta, poslednja knjiga koju je objavila za života. Jelena Dimitrijević je bila bolničarka u Balkanskim ratovima i jedna od prvih članica Kola srpskih sestara. Pored nekoliko evropskih jezika govorila je i turski. Proputovala je Evropu, Severnu Ameriku i Bliski i Daleki istok. Njena književna zaostavština čuva se u Narodnoj biblioteci Srbije.
Pored toga što je bila revolucionarna književnica, Jelena J. Dimitrijević je bila svetska putnica i dobrotvorka. Rođena je u uglednoj imućnoj familiji Knez-Milojković 1862. godine u Kruševcu, kao deseto dete majke Stamenke i oca Nikole Miljkovića.
Život i misteriozna sahrana Jelene Dimitrijević: Niko joj nije došao na poslednji ispraćaj