Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

-Petar Palavičini, iz 3. kola edicije `Slikari i vajari)
-Prosveta, 1964.
-Broširano, 17x22 cm, 19 stranica teksta+ 24 stranice sa fotografijama Palavičinijevih dela (Portret Rastka Petrovića, Don Kihot, Devojka sa krčagom, Kupačica, Portret umetnikove žene (Marija Mara Rosandić)...
-U dobrom stanju

Petar Palavičini (ital. Petar Pallavicini; Korčula, 15. jun 1887 — Dubrovnik, 22. oktobar 1958) je bio jugoslovenski i srpski vajar.

Klesarski zanat učio na Korčuli, a vajarstvo na Vajarsko-kamenorezačkoj školi u Horžicama (Češka) 1905— 1909. Studirao na Likovnoj akademiji u Pragu 1909 — 1912. kod profesora Mislbeka. Apsolvirao je vajarstvo u Beču. Prvi svetski rat zatiče ga u Češkoj. Prvu samostalnu izložbu imao je u Pragu 1919. godine. Godine 1921. dolazi u Beograd. Njegova kuća postala je stecište intelektualnih i umetničkih krugova Beograda. Bio je profesor na Umetničkoj školi u Beogradu od 1924. do 1937. godine. Jedan je od osnivača Umetničke grupe Oblik. Učestvovao je na velikom broju grupnih izložbi u Jugoslaviji (Split,Osijek, Zagreb, Ljubljana, Beograd, Novi Sad) i Evropi (Barselona, Sofija, Plovdiv, Prag, London, Pariz,Rim, Moskva, Lenjingrad, Bratislava, Varšava, Krakov, Budimpešta).

U ranoj fazi bio je pod uticajem nacionalnog romantizma Ivana Meštrovića. Oko 1922. nastaje njegov prepoznatljivi izraz koji spada u najoriginalnije i najmodernije u jugoslovenskom vajarstvu između dva svetska rata koji je sam nazvao „spiritualizovani kubizam“. Glavna stilska odlika bila je uprošćena forma, gotovo svedena na voluminozni crtež koju je pokazao u nizu portreta nastalih tokom treće decenije. U ciklusu statueta koje je izveo tridesetih godina izražavao se naglašenom ekspresijom „gotičkih“ vertikala. Ove osobine su obeležile njegov celokupni kasniji opus.
Najpoznatija Palavičinijeva dela su: Portret Rastka Petrovića, 1922, Gotska statueta, 1926, Don Kihot, 1927, Devojka sa zdelom, 1932, Devojka koja se češlja, 1933, Proleće (Prvi cvet), 1939, Za plavom pticom, 1939.