ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2005
Oblast: Okultizam
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Miler, Ričard Alan
Miler, Jona
Naslov Magijska i ritualna upotreba parfema / Ričard Alan Miler i Jona Miler ; preveo Vlajko Glušica ; ilustrovao Toni L. Tejlor
Jedinstveni naslov ǂThe ǂmagical and ritual use of perfumes. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2005
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Esotheria, 2005 (Zemun : Gorograf)
Fizički opis 170 str. : ilustr. ; 30 cm
Drugi autori - osoba Glušica, Vlajko
Tejlor, Toni L.
(Broš.)
Napomene Prevod dela: The magical and ritual use of perfumes / Richard Alan [i. e.] Allen Miller and Iona Miller
Tiraž 1.000.
Predmetne odrednice Parfemi
Okultizam
Kabala

Prva knjiga na našem jeziku o ezoteričnoj primeni mirisa! Parfemi i ostali mirisi koji su oduvek bili sastavni delovi ljudskog života utiču na našu podsvest mnogo više nego što očekujemo. Zbog toga ovakav priručnik istražuje povezanost mirisa sa svim najbitnijim sistemima zapadne duhovne tradicije – sa Sefirama kabalističkog Drveta života, sa 22 Arkane Tarota i sa 10 planeta i njihovim odgovarajućim božanskim oblicima

PREDGOVOR

Filozofska osnova ove knjige ima korene u okultnoj tradiciji zapada. Magija i ritual su jedan odgovor na modernu potragu za sadržajnim iskustvom. Cilj zapadnjačke okultne tradicije je bio da razume umetnosti i nauke. U ne tako davnoj prošlosti, podrazumevalo se da ovakvo sveobuhvatno obrazovanje ima jasno određene metafizičke implikacije: to je značilo posedovati ne samo znanje о prirodi stvari, nego i znanje о sebi samome. Okupirani podsticajnim, latentnim sposobnostima i kreiranjem novih, sopstvenih sredstava, okultni praktičari nastavili su tokom vremena da sistematski spoznaju svet oko sebe i u sebi.
Možda najsistematičniji metod samospoznaje razvio se prvobitno u hebrejskoj kulturi. Sistem poznat kao Kabala davao je jasne smernice za razvoj sopstvene ličnosti i za uzdizanje na viši duhovni nivo. Praksa kabalističke teorije zasniva se na kružnom toku koji se zove „Drvo života“, i daje mapu unutrašnjih carstava, (vidi crtež 1). Njegovih deset sfera i trideset i dve staze su „stanice“ na unutrašnjem putovanju. Kabala nije samo jevrejsko nasleđe. Trgovina je dovela do razmene verovanja među drevnim narodima. Kabalistička razmišljanja su bila prožeta egipatskim, gnostičkim, hrišćanskim i orijentalnim elementima što je Kabalu učinilo veoma rasprostranjenim pogledom na svet.
Pošto veliki deo drevne nauke nije bio empirijski, nego metafizički, primena astrologije, alhemije i magije odgovarala je procesima koji su predstavljeni na Drvetu života. Razvoj ovog eklektičkog sistema dostigao je vrhunac u 18. i 19.veku sa formiranjem grupa kao što su rozenkrojceri, masoni i manje poznatih okultnih grupa kao „Red Zlatne zore“. Ove grupe su objedinile različite elemente mistične zapadnjačke tradicije u jednu celinu.
Magovi kao Paracelzus, Džon Di, Elifas Levi, S.L. Mekgregor Mejders, Dion Fortjun, A.E. Vejt i Alister Krouli izneli su ove drevne tradicije na svetlost dana. U mnogima od ovih radova ključni element bila je magijska i ritualna upotreba parfema. Magične veze parfema i stanja svesti koristili su još stari Egipćani; arapski alhemičari; zatim su kori- šćene u grčkim, hinduističkim, budističkim ceremonijama i u učenjima različitih kultura.
Šta su ovi magovi dobijali ovom umetnošću? Mogućnost upotrebe simbola kao što su parfemi dala im je ključ za otvaranje podsvesti, obezbedila im je sredstvo za ugradnju novih kvaliteta u njihov život i njegovo poboljšanje. Ne poznavajući poseb¬nosti moderne neuroanatomije, shvatali su da miri¬si mogu da ožive iskustva zvezdanih prostranstava ako se valjano primene.
Kabala je paradigma ili model razmišljanja za aspiranta. Holistička priroda kabale se realizuje kroz sistem uzajamnih veza koji uključuju ne samo mirise već širok okvir simbola. Na primer, sfera Tifaret na Drvetu života, koja simbolizuje zajednicu sa Svetim Anđelom Čuvarom, uključuje mnogo više od mirisa tamjana. To je takođe Sunce u astrologiji; zlato u alhemiji; božanska obličja Hrista, Mitre i Raa; boje žuta i zlatna; životinje Feniks i lav; drago kamenje topaz i žuti dijamant; itd. Kombinovani u ritualu ili mašti, ovi različiti simboli kreiraju željenu atmosferu ili stanje svesti.
Sinteza koja u sebi sadrži i elemente iz zapadnjačkih i iz istočnjačkih ezoterijskih sistema poznata je kao Hermetička Kabala, pastorakjevrejskog misticizma, relevantan za ljude svih nacija i sistema verovanja. Kabalističke tehnike samospoznaje razjašnjene su u renesansi, gde je naglasak pomeren sa snage volje na imaginaciju. Miris je moćan stimulus mašte: on priziva vizuelne slike, zvukove, sećanja i emocije. U magijskoj upotrebi mirisa ovaj prirodni proces se sistematski iskorištava, čime se kreira pozitivna promena.
Kao što ljudi razvijaju estetski osećaj za gurmansku hranu ili dobra vina, tako možemo razviti i dublje razumevanje uloge svog čula mirisa. Ovo je mali, ali važan korak u našoj potrazi za celinom. Magijska i ritualna upotreba parfema je toliko utemeljena i u primitivnim i u sofisticiranim društvima da ona možda predstavlja osnovni čovekov poriv. To je međukulturni fenomen onih tradicija kojima se u našem prezaposlenom društvu poklanja nedovoljna pažnja. Uvod u magijsku upotrebu miomirisa može nas učiniti duhovno bogatijim.
Moderna istraživanja u neuroanatomiji pokazuju da mirisi obezbeđuju direktan pristup onom delu mozga koji je zadužen za emocije kao i direktan pristup sećanju. Mirisi pobuđuju vizuelne slike, a vizuelne slike su uvek praćene somatskim obrascima – skup telesnih osećanja i napetosti sa kognitivnim i iskustvenim značenjima. Mirisi, pogotovo oni koje često srećemo, nalaze se u memoriji kao holistički mirisni utisci. Kada, čak i godinama kasnije, ponovo osetite neki miris, to može prizvati mnoštvo asocijacija, kao što otkriva Artur Simons u svojoj pesmi „Uspomena“:
„Kao što kapi parfema ostaše u prevojima gde one kanuše, tako i misao na tebe ostade, i dubokom zaboravu se ne dade.
I neće me napustiti, a sve će me ostaviti, Ti ostaješ...
Sećanja koja priziva miris mogu povezati telo i um na jedinstven način. Moderne teorije о slikovitom prikazivanju potvrđuju drevne teorije о iz- lečenju i transformaciji: čulne komponente slike obuhvataju dodir, ukus, vid, sluh i miris. Mirisni aspekt slike najbrže priziva u sećanje emotivni odgovor i njegovo značenje. Manipulisanje slikom koju smo prizvali u sećanje može dovesti do promena u telu i osećanjima.
MG132