Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K10
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Umetnost življenja - Vipassana meditacija po učenju S. N. Goenke

Sama reč vipassana znači videti stvari (pojave) onakvima kakve one stvarno jesu. To je jedna od najstarijih tehnika meditacije i poreklom je iz Indije. Ponovo ju je otkrio Gotama Buda pre više od 2.500 godina, da bi zatim podučavao ljude ovoj tehnici kao univerzalnom leku za univerzalne ljudske patnje, tj. kao umetnosti življenja.

Ova nesektaška tehnika ima za cilj potpuno iskorenjivanje mentalnih nečistoća, što rezultira najvećom srećom potpunog oslobođenja. Njena svrha je prevazilaženje ukupnih ljudskih patnji, a ne puko lečenje pojedinačnih bolesti.


Šri Satja Narajan Goenka (engl. Satya Narayan Goenka; Mandalej, 30. januar 1924 — Mumbaj, 29. septembar 2013) bio je vodeći laički učitelj Vipasana meditacije i učenik U Ba Khina. Obučio je više od 800 učitelja asistenata, a svake godine više od 100.000 ljudi pohađalo je Goenka sponzorisane Vipasana kurseve meditacije. Goenka je bio oženjen, a njegova supruga Ilaichidevi Goenka, mu je bila i asistent pri podučavanju meditacije. Sa njom je imao šest sinova.

Satja Narajan Goenka često je naglašavao da `Buda nije podučavao sektašku religiju; već Dhamma – put ka oslobođenju koji je zajednički“ i predstavlja njegova učenja kao ne-sektaška i otvorena za vernike svih religija, pa i za ateiste. Goenka Vipassana meditaciju naziva eksperimentalnom naučnom vežbom, kroz koju pojedinac može posmatrati konstantno promenljivu prirodu uma i tela, na najdubljim nivoima, duboko razumevanje koje vodi ka istinski srećnom i mirnom životu.

Rođen u Mandaleju, Burma, a s obzirom da su mu roditelji bili hinduisti, Goenka je odrastao u hinduizmu.[1] Kad je odrastao, postao je industrijalac i lider indijske zajednice u Burmi. Nakon što je razvio interesovanje za meditaciju, želeći sa izleči hroničnu migrenu, počeo je da uči od U Ba Khina, koji je tada bio činovnik u novo-oformljenoj vladi nezavisne Burme. U Ba Khin bio je čuveni učitelj meditacije a imao je i važnu ulogu na šestom budističkom saboru od 1954-1956. gde je bio jedan od lidera Vipassana-orijentisanom reformskom pokretu koji je izvršio pozitivan uticaj na javno mnjenje. Goenka je postao U Ba Khinov najistaknutiji učenik i osnovao je međunarodnu mrežu centara za podučavanje meditacije, počevši sa Dhammagiri osnovom u Igatpuri, u blizini Bombaja, u Indiji. U Ba Khinov centar nastavlja da radi u gradu Rangon, u Burmi, pod vođstvom Majke Sajamagji, zajedno sa šest ogranaka-centara u drugim zemljama.

Goenka je bio i dobar govornik, pisac i pesnik. Pisao je na engleskom, hindu i radžastanskom jeziku. Putovao je i držao predavanja širom sveta, uključujući i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, 2000. godine, kao i na “Milenijumskom Svetskom Mirovnom Samitu” u Ujedinjenim nacijama u avgustu 2000.[2]. U trajanju od četiri meseca, 2002. godine, održao je Severno-Američku turneju – Meditacija sada.

Goenka je izgradio gotovo 100 m visoku Veliku Pagodu da služi kao inspiracija za širenje Vipassana meditacije. Izgradnja kupole je nedavno završena i jednodnevni kurs za stare učenike je tradicionalno održan na tom mestu 21. decembra 2008.

Učenja
Polaznici kursa se ohrabruju da ispitaju i testiraju svoje iskustvo na eksperimentalnom nivou tako što će ravnodušno posmatrati sebe i sagledati rezultate takvog uvida. Tehnika uključuje pridržavanje pravila morala i posmatranje sopstvenih osećaja.

Da bi umirili um za vreme Vipassana kursa meditacije, polaznici ne komuniciraju međusobno niti sa spoljašnjim svetom, mada učitelju mogu postavljati pitanja u vezi same tehnike meditacije, i obratiti se osoblju koje je zaduženo za smeštaj i boravak. Posmatranje sopstvenog disanja dozvoljava umu da postane prirodno koncentrisan, a ova tehnika se zove anapana. Ova koncentracija priprema meditanta za glavni deo prakse—distancirano posmatranje stvarnosti sadašnjeg momenta na način na koji se manifestuje u umu i telu. Dakle, Vipassana tehnika uključuje pažljivo „skeniranje“ površine tela, obraćanje pažnje na osećaje koji se pojavljuju, ali sa distancom prema tim osećajima čije prolazne prirode meditant postaje svesniji.

Goenka u svojim učenjima objašnjavao da je praktikovanje Vipassana meditacije sama suština Dhamme. On ne tvrdi da je Vipassana tradicija jedini put ka istini, i stalno podseća učenike na njenu univerzalnost i ne-sektaški karakter. Pritom ipak tvrdi da je autentična tradicija očuvana u Burmi, usmenim prenošenjem sa učitelja na učenika, od Bude na njegove učenike, preko U Ba Khina, Goenke, i danas, na Goenkine učenike.

Na kursevima i predavanjima Goenka je opisivao Vipassana meditaciju kao naučno ispitivanje vezanosti uma i materije.

Centri za meditaciju

Ulaz u Praćhinburi Vipassana centar za meditaciju, Tajland.

Glavni Dhamma hol u Praćhinburi Vipassana centru za meditaciju, Tajland.

Soba u Praćhinburi Vipassana centru za meditaciju, Tajland (čitanje obično nije dozvoljeno do poslednjeg dana kursa).
Vipassana centri za meditaciju čija osnivanja je Goenka pomogao širom sveta, nude 10-dnevne kurseve koji nude temeljan i instrukcijama vođen uvod u praksu Vipassana meditacije. Ovi kursevi su podržani dobrovoljnim prilozima ljudi koji žele da se ova praksa održi i nastavi u budućnosti. Sam kurs i troškovi boravka se ne naplaćuju. Poslednjeg dana kursa polaznici svojim donacijama pokrivaju troškove budućih polaznika.

Zbog rastućeg broja ljudi koji uče Vipassanu u ovim centrima, Goenka je nastojao da osigura da se njegova zadužbina ne pretvori u zasebnu religiju ili sektu. On je preporučivao da širenje Vipassane kroz njegovu mrežu centara bude motivisano isključivo altruizmom — da što veći broj ljudi ima koristi, umesto da organizacija raste radi samog rasta. Međutim, radi se i na tome da se potencijalni učesnici kursa unapred pripreme za intenzitet i ozbiljnost bez kojih 10-dnevna meditacija ne daje željene rezultate.

Ljudi sa ozbiljnim mentalnim poremećajima se povremeno pojave na kursu meditacije sa nerealnim očekivanjima da će Vipassana ukloniti ili ublažiti njihove mentalne teškoće. Nestabilnost u međuljudskim odnosima i nagomilani zdravstveni problemi mogu biti dodatni faktori zbog kojih je jako teško za ljude sa takvim problemima da imaju koristi, ili da uopšte svoje učešće izvedu do kraja trajanja kursa. Naši kapaciteti kao ne-profesionalne volonterske organizacije, nam ne omogućavaju da pravilno brinemo o tim ljudima. Iako je meditacija blagotvorna za većinu ljudi, ona nije zamena za medicinsku ili psihijatrijsku negu i mi je ne preporučujemo za lica sa ozbiljnim psihičkim poremećajima.

Goenkina mreža centara je decentralizovana. Svaki od centara za Vipassana meditaciju je nezavisan, i njima mogu upravljati volonteri različitih iskustava, čemu se mogu pripisati i razlike u pristupima i rezultatima rada. Sa ciljem da se u svim centrima izjednači i standardizuje usluga, sve uvodne instrukcije za vreme povlačenja su u audio i video formatu od strane Goenke. Na pitanje u vezi problema rasta i širenja mreže Vipassana centara, Goenka odgovara:

Uzrok problema je sadržan u samom pitanju. Kada ove organizacije počnu da rastu radi sebe samih, znači da su počele da se kvare. Cilj bi trebalo da bude dobrobit ljudi koji žele da nauče. Tek tada postoji ispravna Dhamma rešenost, umesto propadanja. Kada je cilj: „Neka sve više i više ljudi imaju koristi,` onda nema vezivanja. Ali kada želiš da tvoja organizacija raste, ima vezivanja, a to kvari i zagađuje Dhammu.[traži se izvor]

Za vreme trajanja kursa, učesnici se svojevoljno uzdržavaju od praktikovanja verskih rituala i običaja, koji su lična stvar, jer je kurs namenjen svima bez obzira na versku orijentaciju. U vezi verske prakse drugih religija, Goenka kaže: „Vidi. I Dhamma, i Vipassana, mogu se pronaći i u drugim religijama. Ali se srž izgubila, pa je danas, često, ono što ljudi nazivaju verskom praksom samo prazna školjka. A od toga nema koristi.`

Velika Vipassana Pagoda
Jedna od želja Goenke je ispunjena u novembru 2008. kada je završena izgradnja Velike Vipassana Pagode u predgrađu Mumbaja. On se nada da će ovaj spomenik poslužiti kao most između različitih zajednica, sekti, zemalja i rasa; da će ceo svet učiniti mirnim i složnijim, a predstavlja i podvig u građevinarstvu.

Pagodu sačinjava i najveća kamena kupola bez potporih stubova i očekuje se da će privući stotine hiljada posetilaca iz celog sveta, koji će želeti da nešto o njoj saznaju i nauče prastaru, razumnu i univerzalnu tehniku vipassana meditacije. Iz ugla arhitekture, ovaj objekat je najveća kamena kupola na svetu, dvostruko veća od kupole Bazilike Sv. Petra u Vatikanu. U njenom centru je kružna hala za meditaciju, od 85 m u prečniku, a može da primi do 8.000 meditanata. Sa visinom od 100 m, visoka je kao zgrada od 30 spratova. Približno 2,5 miliona tona kamena je upotrebljeno u izgradnji.

Kao izraz zahvalnosti prema Budi, ova građevina postojano svedoči moći Budinog učenja i daje još veći zamajac Budinoj nauci ubrizgavajući svežinu i vitalnost u svet kroz Vipassanu. Velika Vipassana pagoda je takođe izraz zahvalnosti: nebrojenim učiteljima koji su sačuvali učenje u iskonskoj čistoti, Šajagiju U Ba Khinu koji je odgovoran za povratak Vipassane u Indiju, i Burmi koja je ovu tradiciju održavala duže od 2.000 godina.

Vipassana istraživački institut
Goenka je verovao da teorija i praksa treba da budu međusobno saglasne i nadopunjive pa je zato osnovao Vipassana istraživački institut da Vipassanu naučno istraži i objavi svoja istraživanja. Ovaj institut je fokusiran na dve oblasti: prevod i objavljivanje pali tekstova, i primena Vipassane u svakodnevnom životu.[3]

Vipassana u zatvorima
Goenka je za života stekao izuzetan uspeh u uvođenju Vipassana meditacije u zatvorima, najpre u Indiji, a potom i u brojnim drugim zemljama. Procenjuje se da je barem 10.000 zatvorenika, i isto toliko pripadnika oružanih snaga završilo desetodnevne kurseve.

Doing Time, Doing Vipassana je dokumentarni film o uvođenju Vipassana 10-dnevnog predavanja u zatvor u mestu Tihar, početkom 1990-ih, od strane bivše vladine službenice koja je bila nadležna za zatvore u Delhiju, Kiran Bedi. G-đa Bedi je kroz kurs pustila najpre zatvorske čuvare, a potom je g-din Goenka održao uvodno predavanje pred 1.000 zatvorenika. [1].

The Dhamma Brothers je dokumentarni film objavljen 2007. o programu Vipassana meditacije u zatvorskoj ustanovi „Donaldson“ u Alabami. Film govori o četvorici zatvorenika sa presudama za ubistvo. Prikazuje i intervjue sa čuvarima, zatvorskim zvaničnicima i lokalnim stanovništvom, i uključuje filmski dramatizovane rekonstrukcije zločina.