ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1982
Jezik: Srpski
Autor: Strani

47775) VERGILIJEVA SMRT , Herman Broh , Svjetlost Sarajevo 1982 , „U svakom slučaju“, izjavio je jednom prilikom Herman Broh (1886-1951) „imam nešto zajedničko sa Kafkom i Muzilom: nijedan od nas trojice nema pravu biografiju; živeli smo i pisali, i to je sve.“ No, neko ko je bio pre svega jedan od prvaka austrijske tekstilne industrije, pa zatim i vanredni student filozofije, matematike i psihologije na Bečkom univerzitetu, da bi se, prodavši porodičnu fabriku, tek u 42 godini života posvetio spisateljskom poslu, neko ko je, uhapšen 1938, jedva uspeo da izbegne sigurnu smrt u koncentracionom logoru, i to zahvaljujući visokom mišljenju Džemsa Džojsa, Tomasa Mana i Oldosa Hakslija o njegovom prvom romanu „Mesečari“, neko ko je trinaest godina životario u Americi od skromnih stipendija – taj „neko“ mora da je imao kakvu-takvu biografiju.
Broh nije bio sasvim siguran da li je pesništvo još obavezno da odslikava savremenu stvarnost, budući da je ova, usled raspada vrednosti, može biti u stanju „stanju organske neprepoznatljivosti“, može biti osuđena na „prokletstvo onemeljenosti“, „tupe animalne zanemelosti, koja je zanemelost moći i nasilja, gde duh i logos nemaju šta više da traže. Sa približavanjem nacističke pošasti u Austriji, rastu Brohove sumnje čak i u etičku opravdanost pesništva. Nagoveštene već u predavanju „Duh i duh vremena“ (1934), one se rasplamsavaju, postajući potencijalno pogubne, u proleće 1937. godine, kada Broh piše novelu „Vergilijev povratak kući“, koja je po mnogima – pogotovo po onima nedovoljno naoružanim strpljenjem – bolja od inflatornog lirskog romana „Vergilijeva smrt“, krcatog bezmalo nerazumljivim rečenicama i spregnutog lancem više nego upadljivih simbola. I doista, Broh će se u američkom egzilu sve više okrenuti neposrednom političkom angažmanu: pomoći žrtvama terora, bespoštednoj kampanji protiv nacionalsocijalizma i konkretnim projektima u svrhu unapređivanja demokratske svesti, odnosno u korist uspostavljanja „totalne diktature demokratije“, koja, dakako, predviđa stroge sankcije za svako ogrešenje o ljudska prava, srediđnju vrednost nove mitologije „ovozemaljskogapsoluta“.
Broh je, međutim, bio isuviše oštrouman da bi mogao da gaji iluzije u pogledu praktičnih učinaka takvih projekata, isuviše veliki pesnik da bi mogao da nađe trajno idejno utočište i ispunjenja u njima. Iznova artikulišući prezir prema naizgled samosvrhovitoj književnosti (nije se ustručavao da je nazove „brbljanjem“), on je ipak uporno radio na „Vergilijevoj smrti“ (1938-1944), remek-delu unapred zbog njegove prirode, osuđenom na potpun finansijski neuspeh, da bi svoju književnu karijeru okončao avangardnim „romanom u jedanaest pripovedaka“ – „Nedužni ljudi“ (pet priča je bilo, u nešto drugačijem obliku bilo objavljeno 1933/34), u kojem je, razotkrivajući „protofašistički“ mentalni supstrat različitih slojeva društva, žigosao ravnodušnost prema zlu. Srdan Bogosavljević
tvrd povez, format 14 x 19,5 cm , latinica , 451 strana , potpis na naslovnoj strani ,