Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Jako lepo ocuvane ima potpis
C7
Terra Nostra I-II-Karlos Fuentes
„Terra Nostra“ (Tom I i II) meksičkog pisca Karlosa Fuentesa predstavlja jedan od najambicioznijih i najkompleksnijih književnih poduhvata dvadesetog veka. Reč je o monumentalnom „totalnom romanu“ koji nadilazi klasične okvire istorijske fikcije kako bi stvorio sopstvenu, alternativnu mapu vremena, mitologije i ljudske svesti. Kroz gusto tkane stranice dva toma, Fuentes ne prepričava istoriju, već je dekonstruiše i ponovo sklapa u fascinantan, halucinantan mozaik.Struktura i koncept vremenaOkosnica radnje formalno je smeštena u špansko šesnaesto stoleće, u razdoblje vladavine kralja Filipa II, koji u romanu ostaje zapamćen jednostavno kao Gospodar (El Señor). Njegova opsesivna izgradnja kolosalne palate-samostana El Escorial služi kao metafora za pokušaj zaustavljanja vremena, konzerviranja apsolutne moći i izolacije od spoljnog sveta koji se nezaustavljivo menja.Fuentes radikalno odbacuje linearni tok pripovedanja. Roman funkcioniše kroz stalne vremenske skokove koji povezuju antiku i Tiberijev Rim, renesansnu Španiju, astečki Meksiko te apokaliptični Pariz na samom izmaku dvadesetog veka. Likovi nisu čvrsto definisane individue, već fluidni entiteti koji kroz vekove menjaju imena, obličja i sudbine. Tri tajanstvena mladića sa istim krsnim obeležjem — šest prstiju na nogama i krstom na leđima — pojavljuju se u različitim epohama kao vesnici promene, unoseći haos u rigidne poretke tiranije.Tematski slojevi i suodnos svetovaU svojoj srži, roman je duboka meditacija o rađanju hispanskog i latinoameričkog identiteta. Fuentes suprotstavlja umirući, dogmatski Stari svet Španije i rađanje Novog sveta Amerike. To rađanje nije prikazano samo kao istorijski ili vojni čin, već kao bolno, mitsko prožimanje kultura.Autor briljantno spaja hrišćansku eshatologiju, evropsku renesansnu misao i autohtone astečke i majanske mitove. Književnost u ovom delu komunicira sama sa sobom: stvarni istorijski akteri dele prostor sa fiktivnim ikonama poput Don Kihota, Don Huana i Celestine, čime Fuentes sugeriše da je mašta jednako stvaran gradivni element istorije kao i dokumentovani događaji.