ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1903
Jezik: Srpski
Autor: Strani

TOMA KARLAJL

O HEROJIMA, HEROIZMU I OBOŽAVANJU HEROJA U ISTORIJI

Prevod - Božidar Knežević

Izdavač - Srpska književna zadruga, Beograd

Godina - 1903

326 strana

20 cm

Edicija - SKZ

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Heroj kao božanstvo. Odin, Paganizam, skandinavska mitologija
Heroj kao prorok. Muhamed, islam
Heroj kao pesnik. Dante, Šekspir
Heroj kao sveštenik. Luter, reformacija, Noks, Puritanizam
Heroj kao književnik. Džonson, Ruso, Berns
Heroj kao kralj. Kromvel, Napoleon, moderno revolucionizam


`Karlajlov pogled na proces istorije to je dizanje do filosofije prvobitnog i običnog pogleda na istoriju, da istoriju čine samo ljudi koji sijaju na vrhovima društva, oni ljudi koji se vide i čuju u sadašnjosti da u njihovim delima i radnjama i jeste sva istorija društava i naroda. Dižući taj pogled do filosofije Karlajlova teorija istorije počiva na veri u ljude koje je proviđenje poslalo na svet. Svaka epoha ima svoje težnje, svoje potrebe, na i svoje mahne, sto je sve oličeno u jednom heroju. Obrćući svud svoje poglede na praktično, na ono što zadire u stvarni život, na ono što se vidi, on samo u živim nosiocima ideja, u pojedinim velikim ličnostima, i vidi ceo proces istorije čovekove po tome njega filosofska, apstraktna pitanja malo zanimaju on ne voli nikakav sistem filosofije za njega su velike ličnosti ovaploćeni filosofski i istorijski sistemi. Samo su heroji pozvani da upravljaju svetom i da ga vode putem napretka svako društvo koje vode osrednji ljudi mora se raspasti. Na toj ideji on osniva svoj sistem filosofije istorije. U biografijama velikih ljudi za njega je sva istorija čovečanstva njihove radnje i dela, njihova verovanja i mišljenja jesu sav proces istorije. Iznad njih nema ništa drugo.

Tvrdeći da je sva istorija naroda i čovečanstva u životima i radnjama velikih ličnosti koje dolaze po odredbi proviđenja, bez svoje volje, nesvesno, on u isto vreme priznaje da su bogovi i proroci heroji prošlih vremena, da je njih zajedno s tim vremenima za navek nestalo, i da se heroji neće vise javljati medu ljude u obliku bogova i proroka, nego u modernijim, manje uzvišenim, ali dostupnijim oblicima — sveštenika, pesnika, književnika, kralja. Tvrdeći silnu moć vremena i potrebe u istoriji, on ujedno nehotice tvrdi i to, da i heroji, kao i sve drugo u istoriji, dolaze samo onda kad im je vreme i potreba za njih, i da ih nestaje zajedno s njihovim vremenima, u kojima su postali, i kad je prestala potreba ovih ili onih heroja. Došavši dotle čoveku koji hoće da razume istoriju nameće se potreba da razume vreme, u kome su heroji izvesnog oblika živeli, da ih iz njihovih vremena razjasni i razume, i da moć proviđenja koje silje heroje na svet, onda kad mu se svidi, svede na moć vremena i potrebe, koji i jesu najveći odrednici svega procesa, svih radnja i bivanja u istoriji čovečanstva. Tako heroji dobivaju drukčije uloge u istoriji, nego sto im ih Karlajl deli oni postaju tako samo izrazi svojih vremena, oduške bolova koji pritiskuju njihova društva, narode i vremena, glasna reč, koju miliuni ljudskih duša izgovaraju kroz njih formule kojima se rešavaju potrebe njihovih vremena ne darovi koje proviđenje šalje na zemlju kad mu se svidi, nego proizvodi potrebe i zrelog vremena. Učinivši to njih nestaje zajedno s njihovim vremenima i s potrebama njihovih vremena mesto njih javljaju se drugi, potrebniji, savremeniji.

I ako nikad u običnom smislu popularan, ipak nikoji noviji pisac nije toliko uticao na literaturu, a možda i na ceo duhovni razvitak svoje otadžbine, kao Karlajl, i u njegovoj sve dubljoj starosti krug njegovih poštovalaca, koji su duhovno visoko stajali, bivao je sve veći.

Svoje misli o suštini istorijskog procesa, o ulozi pojedine ličnosti u njemu, o idealu društvenih odnosa i najboljem ekonomskom uređenju, — on je razbacao po raznim svojim delima, tako da je potrebno pročitati sva njegova dela, da bi se pravilno razumeli njegovi osnovni pogledi. Čitajuci samo pojedina dela, ne bi se mogla dobiti celina bez protivrečnosti.

Pošto je na svoj način obradio misli velikih nemačkih duhova, pošto je upoznao Britance s velikim proizvodima nemačke literature, i time joj uzdigao vrednost i dostojanstvo, to se i krug Nemaca, njegovih poštovalaca, koji je dugo bio vrlo uzan, sve više širi, i njegov uticaj sve više raste.

Da navedemo samo nekoliko ocena Nemaca o Karlajlu, „tom proroku XIX stoleća”. Geteu je on bio „moralna sila prvoga reda”. Trajcke ga naziva jedinim Britancem, koji je Nemačku potpuno razumeo. Bizmark ga hvali da je on, onako isto kao sto je nemačkim pesnicima i misliocima otvorio ulaz u Englesku, tako i „Nemcima izneo njihova velikog pruskog kralja u njegovu potpunom obliku, kao kakav zivi kip”. Fridrih Engels i drugi zovu Karlajla „Nemac—Englez”. A Buset vedi o njemu: „Jos sad postao je Toma Karlajl priznati duhovni vod jedne grupe ljudi, koja nije više mada, ali koja je skrivena i ćuti, — ljudi koji možda ne poznaju jedan drugog, često jos usamljeni u svojoj okolini, koja ih ne razume, adi svi idu istim putem hrabroga rada i u istoj nadi na lepše dane, koji više nisu vrlo daleko”.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Tomas Thomas Carlyle On Heroes Hero-Worship the Heroic in History