Jezik: Srpski
ISBN: Ss
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 10 tak recenica podvuceno hem. olovkom nista strasno! Sve ostalo uredno!

Fridrih fon Hajek


Studije iz filozofije, ekonomije i politike

Izdavač: Paideia, Beograd
Biblioteka Eseji
Prevod i predgovor: Dragan D. Lakićević
Povez: broširan
Broj strana: 218
Odlično očuvana.

Fridrih fon Hajek, jedan od najistaknutijih pripadnika mlađe „austrijske škole“ i, bez ikakve sumnje, jedan od najvećih socijalnih mislilaca 20. veka (izdavač Hajekovih sabranih dela poredi njegov ugled u društvenim naukama sa ugledom Bora i Ajnštajna u fizici), rođen je u Beču 8. maja 1899. godine u porodici univerzitetskog profesora. Beč je u to vreme ne samo moćan politički, već uticajan i podsticajan intelektualni centar u kojem cvetaju filozofija, fizika, matematika, psihologija, muzika.

Hajek je bio svestran mislilac sa širokim poljem interesovanja. Pisao je radove iz teorijske ekonomije, filozofije, filozofije nauke, psihologije, političke filozofije, etike, prava, istorije ideja. Njegova ogromna radna energija i dug životni vek omogućili su stvaranje zadivljujućeg opusa: 25 knjiga i 130 članaka. Prošao je kroz sve faze koje može proći jedan dosledan mislilac u turbulentnim vremenima: u mladosti hvaljen i veličan kao monetarni stručnjak, nakon toga skrenut na marginu i smatran „ekonomskim čudakom“, da bi u starosti bio nagrađen najvišim priznanjima. Ali, čak i u poznom dobu, kada je hvaljen i dalje je bio meta oštrih kritika i osporavanja.


Fridrih August fon Hajek (nem. Friedrich August von Hayek; Beč, 8. maj 1899 — Frajburg, 23. mart 1992), austrijski liberalni ekonomista i politički filozof. Rođen kao Fridrih August fon Hajek u austrougarskoj u porodici univerzitetskog profesora. Najpoznatiji po svom zastupanju teorije klasičnog liberalizma. Predavao je u Londonskoj školi ekonomije i na univerzitetima Čikaga, Frajburga i Salcburga. Podelio Nobelovu nagradu za ekonomiju 1974. godine zajedno sa Gunarom Mirdalom za `Pionirski rad u teoriji novca i ekonomskih fluktuacija i za analizu međuzavisnosti ekonomskih, društvenih i institucionalnih fenomena`.[1]

Kao predstavnik Austrijske škole, fon Hajek je čvrsto verovao u individualizam i tržište i bio je nemilosrdan kritičar socijalizma. Njegovo delo Put u ropstvo bilo je među prvima koja su napala ekonomski intervencionizam. Hajek je bio jedan od najznačajnijih socijalnih teoretičara i političkih filozofa dvadesetog veka.[2][3] Hajek je služio u Prvom svetskom ratu u vojsci Monarhije. Hajek je živeo u Austriji, SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj.

Najveći deo svog akademskog rada provodi na Londonskoj školi za ekonomiju, Univerzitetu u Čikagu i Univerzitetu u Frajburgu. Bio je pokretač, predsednik a kasnije doživotni počasni predsednik društva Mon Pelerin[4] u istoimenom mestu u Švajcarskoj koje okuplja vodeće libertarijanske autore širom sveta.

Mladost
Očeva karijera univerzitetskog profesora igrala je ključnu ulogu u akademskom opredeljenju mladog Hajeka.[5] Franc Jurašček, Hajekov deda je takođe bio poznati intelektualac. Bio je vodeći ekonomista Austrougarske, blizak prijatelj osnivača Austrijske škole. Deda sa očeve strane, Gustav Edler Fon Hajek, predavao je prirodne nauke u srednjoj školi u Beču. Napisao je važna dela iz oblasti biologije.[5]

Sa majčine strane, bio je blizak rođak filozofa Ludviga Vitgenštajna. Kao posledica bliskih porodičnih veza, Hajek je bio jedan od prvih čitalaca Vitgenštajnovog najpoznatijeg dela Logičko-filozofski traktat. Iako su se sreli tek nekoliko puta, često je izjavljivao kako je Vitgenštajnova filosofija i metodi analize ostavila dubok trag na njegov život i rad.[5] Kasnije se često sećao diskusija sa Vitgenštajnom o filozofiji tokom Prvog svetskog rata.[6] Nakon smrti Vitgenštajna, pomagao je u pisanju njegove biografije.[7]

Hajek je od malih nogu pokazivao sklonosti ka učenju. Znao je da čita i piše pre polaska u školu.[5] U školi su ga posebno interesovala predavanja o Aristotelovoj etici.[8] U Prvom svetskom ratu, pridružuje se austrougarskoj armiji i bori na italijanskom frontu. Tokom rata pretrpeo je oštećene sluha u levom uhu.[9]

Nakon rata odlučuje se da gradi akademsku karijeru, odlučan da se greške koje su dovele do izbijanja rata izbegnu. Obećao je da radi na stvaranju boljeg sveta.[10]

Karijera
Posle rata je doktorirao pravo 1921, a posle usavršavanja u Njujorku, doktorirao je političke i društvene nauke 1925. godine na Bečkom univerzitetu. Njegovi učitelji u to vreme su bili Fridrih fon Vizer i Ludvig fon Mizes. Posebno je značajan bio Mizesov uticaj, zahvaljujući čijoj knjizi Die Gemeinwirtschaft: Untersuchungen über den Sozialismus Hajek je već ranih dvadesetih godina napustio kratkotrajne ali i poslednje iluzije da su planiranje i socijalizam ikakvo rešenje za glavne probleme modernog doba.

Ubrzo postaje prvi direktor Austrijskog instituta za ekonomsko istraživanje. Drži predavanja na Bečkom univerzitetu, a 1931. kao gostujući profesor drži seriju predavanja na Londonskoj školi za ekonomiju o „cenama i proizvodnji”. Ona su bila tako uspešna da je krajem iste godine postavljen za profesora, gde je kasnije stekao doktorat iz ekonomije.

Na odsek za ekonomiju Univerziteta u Čikagu Hajek prelazi 1950. za profesora društvenih i moralnih nauka, gde se oko njega, Fridmana i Najta okupljaju Štigler, Šulc, Koaz, Beker, Pozner, Miler, Lukas i drugi značajni ekonomisti i autori. U Evropu se Hajek vraća 1962. i postaje profesor ekonomske politike na Univerzitetu u Frajburgu. Gde je posle Čikaga, predavao i posle penzionisanja 1967. godine. Nobelova nagrada za ekonomiju ga izvlači iz intelektualne izolacije. Kada je Margaret Tačer krenula u protržišne reforme, Hajek je važio za ključnog inspiratora tih reformi.[11]

Raznovrsnost interesovanja
Za današnje profesionalne ekonomiste, neshvatljiv je obim Hajekovog interesovanja. Danas je uobičajeno da se monetarni ekonomisti ne bave mikroekonomijom, kao što se oni posvećeni bankarstvu ne bave berzama. Hajekovo polje interesovanja prevazilazilo je ekonomiju i zahvatalo je oblasti kao što su: biologija, psihologija, pravo psihologija, istorija, filozofija. Takođe u njegovo polje interesovanja spada istorija intelektualne misli,[12] metodologija ekonomije i društvenih nauka i niz drugih pitanja. Velika je nepoznanica kako je autor tako širokih oblasti izučavanja, ali samo par opsesivnih tema političke filozofije, a u čemu je pokazivao malo varijacija, kao i nekoliko ekonomskih tema, mogao da ostvari tako snažan uticaj i pridobija tako široku pažnju.[13] Herbert Sajmon, dobitnik Nobelove nagrade iz ekonomije konstatuje: „Niko nije okarakterisao tržišne mehanizme bolje od Hajeka”