ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Ho
Jezik: Srpski

U dobrom stanju! Posveta!

Opis:
Ro­man Sa­rat i Vi­pu­li je pre­di­van omaž Šri Lan­ki i In­di­ji, za­vi­ča­ju i otadž­bi­ni; ali pre sve­ga, ovo je jed­na gran­di­o­zna apo­te­o­za ko­smič­koj lju­ba­vi i ver­no­sti, pri­ja­telj­stvu i oda­no­sti, po­žr­tvo­va­nju i od­ri­ca­nju... Lju­bav, taj uz­vi­še­ni pe­ti ele­ment, go­to­vo da isi­ja­va iz sva­ke stra­ni­ce ovog ro­ma­na sna­žnog eks­pre­si­o­ni­stič­kog kon­cen­tra­ta.

Ovo je sa­ga o struk­tu­ri iden­ti­te­ta, o avan­tu­ri i pre­pli­ta­nju ele­me­na­ta i sa­zve­žđa ljud­skog bi­ća i Sve­ta, pro­sto­ra i vre­me­na, u ko­joj Pe­šić iz­ra­ža­va stra­snu lu­cid­nost, da­ju­ći is­po­ve­sti­ma i bur­nim pot­ko­žnim do­ga­đa­ji­ma di­men­zi­je i kar­di­nal­nost olu­ja i ka­ta­kli­zmi. Upr­kos po­vrat­ku iden­ti­te­ta u iskon­ske zna­ko­ve, spram svih be­le­ga o pre­de­sti­na­ci­ji bi­o­gra­fi­je, zem­no-ne­be­snoj igri i la­vi­rin­ti­ma, iz­me­đu Dru­go­sti i pri­seb­no­sti, zam­ki i ču­la, re­či i ti­ši­ne, or­ga­zma i smr­ti, lju­ba­vi i zlo­či­na, sti­da i pro­vi­đe­nja, pri­si­le i slo­bo­de, oda­no­sti i ne­is­pu­nje­nja, is­pi­sa­na je ova uz­bu­dlji­va pro­za...

Stevan Pešić (Donji Kovilj, 1939 — Beograd, 1994) je bio srpski i jugoslovenski pisac i pesnik. Posebno je poznat po svojim putopisima sa Nepala, Tibeta i Šri Lanke.


Stevan Pešić je rođen 1936. godine u Kovilju, gde je završio osnovnu školu, a u Sremskim Karlovcima gimnaziju. Živeo je i stvarao u Beogradu, kao slobodan umetnik.[1] 1965. godine mu je objavljena prva zbirka poezije pod naslovom Mesečeva enciklopedija.

Proputovao je mnoge zemlje, a najviše vremena je proveo na Tibetu, u Indiji, Nepalu, Šri Lanki.[2] Posebno je poznat po svojim poetičnim putopisima sa Nepala i Šri Lanke (Katmandu 1982, Svetlo ostrvo 1984.), u kojima iznosi i ozbiljne filozofske ideje. Takođe u Katmanduu i Tibetancima se u srpsku literaturu uvodi biseksualnost protagonista kao nešto potpuno normalno u Istočnjačkom (budističkom i hinduističkom) svetu. Do tada je kod nas ova tema mahom opisivana senzacionalistički ili je, kao kod Slobodana Selenića u Prijateljima i Očevima i ocima, bila deo kompleksnijeg opšteg angsta (nacija, klasna pripadnost isl.).


„ U kosmosu postoji radost kao sila, energija. Nije stvaralačka, ali daje smisao stvaranju; nije joj uzrok ni postojanje sveta, jer su joj život i smrt jednaki. Kod životinja i bilja je česta, kod ljudi je izuzetna milost. ”
— Svetlo ostrvo
Stevan Pešić je jedan od legata Gradske biblioteke Novog Sada. Njegova majka Darinka poklonila je 1988. godine novosadskoj biblioteci veliki broj knjiga iz njegove lične biblioteke, od kojih mnoge imaju posvete i potpise autora.[3]

Iako je za života objavio više knjiga, umro je u nemaštini 1994. godine u Beogradu.