ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2009.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Školovanje srpskih đaka u izbeglištvu
Francuska 1916 - 1918

ŠKOLOVANJE SRPSKIH ĐAKA U IZBEGLIŠTVU : FRANCUSKA 1916-1918.
Maja Nikolova

Pedagoški muzej, Beograd, 2009.
158 strana, tvrd povez, četvrtasti format.


У тешким тренуцима страдања током Првог светског рата српски народ је успевао да своју омладину и војнике повучене са фронта школује у иностранству и тако сачува будућу интелектуалну елиту.

О томе је говорила поставка ауторке мр Маје Николове у Педагошком музеју у Београду „Школовање српских ђака у избеглиштву – Француска 1916-1918”. Од артефаката, на изложби су били заступљени делови оригиналне архивске грађе – сведочанства, писма, фотографије и предмети везани за живот 3.000 наших ђака који су се тих година школовали у Француској.

– Идеја о образовању српске омладине у Француској појавила се још почетком 1914, када је посланик Андре Онора предложио француској Скупштини да се упражњена места у француским лицејима попуне децом бораца палих у балканским ратовима. Ђаци који су се крајем 1915. и почетком 1916. укрцали на савезничке бродове, школовани су у швајцарским, италијанским, грчким и енглеским градовима, а пре свега у школским центрима у Француској. По доласку у Француску распоређивани су по основним и средњим школама, а за оне старије од 18 година организовани су матурски течајеви у Ворепу, Виривилу, Лоргу, Мон Дофену, Жозјеу као и матурски течај за техничаре у Клармон Ферану. Течајеви су имали за циљ да окупе српске ученике који су, после тешког периода у својој земљи, нашли коначиште и наставили своје образовање – каже ауторка поставке Маја Николова, додајући да су многи од њих, после положене матуре, настављали школовање на француским универзитетима.

Омладинци старији од 18 година, 1916. окупили су се у две српске гимназије – прво у Ници, а потом у Болијеу, где се настава одвијала по посебним наставним плановима, који су одговарали ратним условима. Ученике је надгледало наше Министарство просвете смештено на Крфу, као и истурено просветно одељење у Паризу.

– Ђаке су у Француску повели наши учитељи који су им помагали да се прилагоде новом језику, средини и култури. Ученици су били смештени у интернату али и у француским породицама. Слободно време проводили су певајући у хору, ангажовањем у литерарним и глумачким дружинама (часописи „Супериорац” и „Сатир”), као и фудбалским клубовима. У њиховим писмима стоји да су били задовољни условима смештаја, али и то да, колико год добијали хлеба увек им је било мало, јер су код куће били навикнути на више – објашњава Маја Николова.