ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

SVEOPŠTA ISTORIJA: Knjiga I: Istočni narodi / Knjiga II: Klasični narodi

Izdavač: Državna štamparija, Beograd
Godina izdanja: 1872
Povez: tvrd
Broj strana: 926
Spolja kao na slikama.
Sadržaj priložen na slikama.
Pečatirana, karakteristični tragovi starosti u vidu žućkastih flekica.
Mestimična podvlačenja običnom olovkom (do 116. strane) - tekst je potpuno čitak i razgovetan.
Uz prethodne napomene knjiga je vrlo dobro očuvana.
Retko u ponudi.

Pantelija, Panta Srećković je čuveni srbski istorik s kraja devetnaestog veka, veliki prijatelj Miloša S. Milojevića. Kao istorici Srećković i Milojević imali su mnogo moćnijeg neprijatelja nego što bi se moglo očekivati, bila je to tzv. ‘kritička škola istorije‘ podržavana i huškana na sve što je slovensko a naročito srbsko. Kako obično biva, a naročito u savremena vremena, u srpskom narodu se rado rađaju izdajnici svega što je srbsko i svega što nije strano, jednom rečju ‘mikofo‘, te su i dvojica naših hrabrih i srčanih istorika dobila neprijatelja oličenog u Ilarionu Ruvarcu, koji se krio iza moćnog i s pravom stečenog ogromnog autoriteta Srpske Pravoslavne Crkve i Stojana Novakovića, koji mu je bio verni paž i štitonoša, u toj razornoj i štetočinskoj delatnosti.

„Sveopšte istorije, u kojoj bi se opisivale radnje sviju naroda, kod neznabožačkijeh naroda nije bilo. Na tu misao, da se takva istorija napiše, došli su hrišćanski narodi...“ veli Panta Srećković.

Mi, ljudi dvadesetprvog veka shvatamo kompleksnost i razlomljenost tih komadića mozaika raznoraznim uzrocima: religijom, ideologijom, bojom kože, opštom nacionalnom limitiranošću i dr. da bi se dobila ona prava i realna istorija. Postojanje brojnih kilometara podzemnih, tajnih arhiva nužno implicira i rezultuje, na kraju, da veliki istorijski periodi mogu biti samo rekonstrukcija onih komadića mozasika koje neko ostavio ili podmetnuo da bi načinila celina. Zbog toga, celina često, ako ne i uvek predstavlja nečiju nameru i nečije pokriće za tekuće ili buduće radnje prema narodima, religijama, ideologijama i sl. Elem, na 934 strane čitaoci će moći da saznaju svetsku istoriju pisanu pre bečko-berlinskih makaza i njenog sramnog prekrajanja!

(K-167)