ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1998
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Arhiv Vojvodine 1998 XVI + 158 strana
odlična očuvanost

Ovo delo pripada ranom periodu moderne slavistike i predstavlja pokušaj da se:

objasni poreklo slovenskih naroda,
prikaže njihova istorijska starina,
odbrani kulturni i istorijski značaj Slovena u evropskoj istoriji.

Šafarik je bio jedan od najvažnijih slovenskih intelektualaca 19. veka i važna figura panslavizma.

Istorijski kontekst

Knjiga nastaje u vreme:

buđenja nacionalnih pokreta u Evropi,
romantizma,
razvoja istorijske lingvistike,
jačanja slovenske nacionalne svesti.

U to doba mnogi zapadnoevropski autori prikazivali su Slovene kao:

„mlade“ narode,
kulturno inferiorne,
istorijski pasivne.

Šafarik pokušava da pokaže suprotno:

da su Sloveni veoma star evropski narod,
da imaju duboku istoriju i bogatu kulturu,
da su igrali važnu ulogu u razvoju Evrope.

Osnovna ideja dela

Centralna teza knjige jeste da:

Sloveni imaju zajedničko poreklo,
jezik predstavlja ključ za razumevanje njihove prošlosti,
istorija Slovena mora biti proučavana naučno, a ne kroz stereotipe.

Šafarik kombinuje:

lingvistiku,
istoriju,
etnografiju,
antičke izvore,
folklor.

Struktura dela

Knjiga nema strogo modernu akademsku strukturu, ali se može podeliti na nekoliko tematskih celina:

Poreklo Slovena
Jezik i srodnost slovenskih naroda
Geografsko rasprostiranje
Odnos prema antičkim izvorima
Kulturne osobine Slovena
Istorijski značaj Slovena

1. Poreklo Slovena

Šafarik pokušava da odgovori:

gde su Sloveni nastali,
kako su se širili,
koji su narodi bili povezani sa njima.

Koristi:

antičke hronike,
jezičke sličnosti,
nazive reka, planina i plemena.

Smatra da su Sloveni starosedeoci velikog dela istočne i centralne Evrope mnogo pre srednjeg veka.

2. Jezik kao ključ istorije

Jedan od najvažnijih delova knjige.

Šafarik analizira:

sličnosti slovenskih jezika,
zajedničke korene reči,
gramatičke strukture,
stare nazive.

Za njega je jezik:

dokaz zajedničkog porekla,
čuvar kolektivne istorije,
temelj nacionalnog identiteta.

Ovo delo je važno za razvoj:

slavistike,
komparativne lingvistike,
proučavanja slovenskih jezika.

3. Rasprostiranje slovenskih naroda

Autor opisuje:

zapadne Slovene,
istočne Slovene,
južne Slovene.

Govori o:

migracijama,
kontaktima sa Germanima,
Vizantijom,
stepskim narodima.

Posebno naglašava širinu slovenskog prostora u Evropi.

4. Antički izvori

Šafarik koristi:

Herodota,
Plinija,
Tacita,
Ptolemeja,
vizantijske hroničare.

Pokušava da identifikuje stara plemena koja bi mogla biti povezana sa Slovenima.

Ovde se vidi duh 19. veka:

mnoga tumačenja su danas zastarela,
ali metod povezivanja jezika i istorije bio je veoma uticajan.

5. Kulturne osobine Slovena

Autor prikazuje Slovene kao:

miroljubive,
zemljoradničke,
zajedničarski organizovane,
povezane sa prirodom.

Naglašava:

narodnu poeziju,
običaje,
usmenu tradiciju,
religijska verovanja.

Ovde se snažno oseća uticaj romantizma i ideje “narodnog duha”.

6. Panslavistička dimenzija

Iako knjiga ima naučni karakter, prisutna je i političko-kulturna ideja:

kulturnog jedinstva Slovena,
međusobnog razumevanja slovenskih naroda,
zajedničke istorijske svesti.

Šafarik ne poziva nužno na političko ujedinjenje, ali promoviše ideju slovenske kulturne povezanosti.

Glavne teme knjige

Zajedničko slovensko poreklo

Sloveni se posmatraju kao velika istorijska porodica naroda.

Jezik i identitet

Jezik je ključ očuvanja istorije i kulture.

Odbrana dostojanstva Slovena

Knjiga se suprotstavlja negativnim stereotipima o Slovenima.

Istorijska starina

Autor insistira na dubokim korenima slovenskog prisustva u Evropi.

Narodna kultura

Folklor i običaji imaju veliku istorijsku vrednost.

Stil knjige

Stil je:

učen,
argumentativan,
romantičarski,
pun istorijskih referenci.

Knjiga nije laka za savremenog čitaoca jer:

koristi stare izvore,
dugu argumentaciju,
filološke rasprave,
zastarele istorijske teorije.

Značaj dela

O poreklu Slovena je značajna jer:

predstavlja jedno od ključnih dela rane slavistike,
utiče na razvoj slovenskih nacionalnih pokreta,
pomaže formiranju moderne slovenske istorijske svesti,
povezuje jezik, istoriju i kulturu u jednu disciplinu.

Šafarik je imao veliki uticaj na:

češku,
slovačku,
srpsku,
hrvatsku,
rusku slavistiku 19. veka.

Savremeni pogled

Danas istoričari smatraju da:

deo njegovih teorija nije naučno održiv,
neka identifikovanja antičkih plemena nisu pouzdana,
romantičarski nacionalizam utiče na zaključke.

Ali njegovo delo ostaje važno:

istorijski,
kulturno,
kao temelj razvoja slavističkih studija.

Ukratko

O poreklu Slovena je pokušaj da se dokaže:

drevnost Slovena,
njihova kulturna vrednost,
zajedničko poreklo i povezanost.

Knjiga spaja:

istoriju,
lingvistiku,
romantizam,
panslavističku ideju,
proučavanje narodnih tradicija.