Nijedan filozof se do sada nije pozabavio kontroverzama entropije, iako je ovaj filozofski najvažniji
aspekt prirode svemira termodinamika opisala i objasnila još pre sto pedeset godina! Duhovnu situaciju
našeg vremena i dalje odlikuje odsustvo svesti o nestajanju sveta.
Zbog ontoloških konsekvencija termodinamičkih načela, fenomen entropije zaslužuje da ovde bude
uveden ne samo kao filozofski pojam već i kao nova filozofska kategorija!
Suočavanje sa saznanjem o neumitnoj sudbini vaseljene, ključ je suočavanja sa samim sobom i sa
celokupnim postojanjem. Potcenjivanjem te činjenice, potpomažu se entropijski tokovi. Pošto sâm
protok vremena dezorganizuje, onaj ko ne sabira – zapravo rasipa.
Jedini način da se preusmeri prirodni put stvari (kakav predviđa termodinamika) jeste da se, pored
uspostavljanja koherentnog jedinstva neorganskog i organskog, trasira i veza sa natprirodnim (pri tom,
natprirodno ne treba razumeti kao nešto volšebno, misteriozno, ezoterično u tradicionalnom smislu reči,
već kao sastavni deo epistemološki proširenog i produbljenog, rafiniranog, neizmerno raznolikog velikog
lanca bića).
Ako je čovek biće od kosmičkog integriteta, istraživanjem entropije prirode i prirode entropije, približiće
se razumevanju porekla i smisla postojanja; ako nije – onda ni u saznajnom ni u egzistencijalnom smislu
nema čemu da se nada.