ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2015
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Neophodnost hitne promene – Jiddu Krishnamurti: 176 str. 1270 din.
Jiddu Krishnamurti
NEOPHODNOST HITNE PROMENE
SVESNOST
SLEDBENIK: Ţeleo bih da znam šta vi smatrate da je
svest, jer ste ĉesto govorili da je svest u stvari ono ĉime
se bavi vaše uĉenje. Pokušao sam da razumem to
slušajući vaše govore i ĉitajući vaše knjige, ali ne izgleda
da sam vrlo daleko stigao. Ja znam da to nije praksa, i
razumem zašto tako odluĉno odbacujete svaku vrstu
obavljanja prakse, obuke, sistema, discipline ili
ustaljenog veţbanja. Ja razumem vaţnost toga, jer inaĉe
to postaje mehaniĉko, a na kraju um postaje tup i glup.
Ţeleo bih, ako mogu, da istraţim s vama do samog kraja
ovo pitanje šta to znaĉi da se bude svestan. Izgleda da
dajete neko posebno, dublje znaĉenje ovoj reĉi, a ipak
izgleda mi da smo svesni onoga što se odvija sve vreme.
Kada sam gladan ja znam to, kada sam tuţan znam to i
kada sam srećan ja to znam.
KRISHNAMURTI: Pitam se da li smo stvarno svesni
ljutnje, tuge, sreće? Ili smo svesni ovih stvari samo kada
su one sve svršene? Dozvolite da zapoĉnemo kao da ne
znamo ništa o tome i poĉinjemo od samog starta.
Dopustite nam da ne dajemo nikakve izjave, dogmatske
ili suptilne, nego nam dozvolite da istraţimo ovo pitanje
koje će, ako ĉovek zaista u njega uĊe duboko, otkriti
izuzetno stanje koje um verovatno nikada nije dotakao,
dimenziju koju nije dodirnula plitka površinska svest.
Poĉnimo od površinskog i prosledimo do krajnjeg cilja.
Vidimo svojim oĉima, opaţamo svojim ĉulima stvari oko
nas – boju cveća, zujanje ptica oko cvetova, svetlost ovog
kalifornijskog sunca, hiljadu zvukova razliĉitog kvaliteta
i suptilnosti, dubinu i visinu, senku drveta i samo drvo.
Osećamo na isti naĉin naša vlastita tela, koja su
instrumenti ovih razliĉitih vrsta površinskih, ĉulnih opaţanja. Ako ova opaţanja ostaju na površinskom nivou
neće uopšte biti pometnje ni zabune. Taj cvet, taj dan i ta
noć, ta ruţa, tu su i to je sve što jeste. Nema davanja
prednosti, nema poreĊenja, nema dopadanja ili
nedopadanja, samo stvar pred nama bez ikakvog
psihološkog mešanja. Da li je svo ovo oko površinskog
ĉulnog opaţanja ili svesnosti sasvim jasno? To se moţe
proširiti na zvezde, na dubinu mora, i do krajnjih granica
nauĉnog opaţanja, koristeći sve instrumente moderne
tehnologije.
SLEDBENIK: Da, mislim da razumem to.
KRISHNAMURTI: Dakle vidite da ruţa i ĉitav
univerzum, kao i ljudi u njemu, vaša vlastita ţena ako je
imate, zvezde, mora, planine, mikrobi, atomi, neutroni,
ova soba, vrata, zaista jesu tu, postoje. Sada, sledeći
korak; šta vi mislite o ovim stvarima, ili šta vi osećanje o
njima, jeste vaš psihološki odgovor na njih. To nazivamo
mišljenjem ili emocijom. Tako je površinska svesnost
vrlo jednostavna stvar; vrata su tu. Inaĉe opis vrata nisu
samo vrata, i kada postanete emocionalno angaţovani u
opisu vi ne vidite vrata. Ovaj opis moţe biti govor ili
nauĉna rasprava ili jaka emocionalna reakcija; ni jedno
od ovih nisu sama vrata. Ovo je vrlo vaţno da se razume
od samog poĉetka. Ako ovo ne razumemo ovo
postaćemo sve više i više zbunjeni. Opis nikada nije
opisano. Premda mi opisujemo nešto baš sada, jer
moramo to, stvar koju opisujemo nije isto što i naš opis
nje, stoga molimo vas da ovo imate na umu do kraja
našeg razgovora. Nikada ne brkajte reĉi sa stvari koju
one opisuju. Reĉi nikada nisu realne, i mi se lako
udaljimo kada doĊemo do sledećeg stadijuma svesti gde
one postaju liĉne i postanemo emocionalni kroz reĉi.
Dakle postoji površinska svesnost o drvetu, ptici,
vratima, i postoje reakcije na njih, koje su misao,
osećanja, emocije. Dakle kada postanemo svesni te
reakcije, moţemo to nazvati drugom dubinom svesti.
Postoji svest o ruţi, kao i svest o reakciji na ruţu. Ĉesto
smo nesvesni ove reakcije na ruţu. U realnosti to je ista
svesnost koja vidi ruţu i koja vidi reakciju. To je jedno
kretanje i pogrešno je govoriti o spoljašnjoj i unutrašnjoj
svesnosti. Kada postoji vizuelna svest o drvetu bez
ikakvog psihološkog uĉešća ne postoji podela u
uzajamnom odnosu. Inaĉe kada postoji psihološka
reakcija na drvo, reakcija je uslovljeni odgovor, to je
odgovor prošlog pamćenja, bivših iskustava, a reakcija
je podela u uzajamnom odnosu. Ova reakcije je raĊanje
onoga što ćemo zvati „ja― u odnosu prema „ne-ja.― Na
ovaj naĉin se mi postavljamo u odnosu prema svetu. Na
taj naĉin stvaramo pojedinca i društvo. Svet se ne vidi
kakav jeste, već u njegovim razliĉitim odnosima prema
„ja― iz pamćenja. Ova podela je ţivot i bujanje svega što
nazivamo našim psihološkim bićem, i iz ovoga nastaju
sve protivreĉnosti i podele. Da li vam je sasvim jasno da
opaţate ovo? Kada postoji svest o drvetu ne postoji
vrednovanje. MeĊutim kada postoji reakcija na drvo,
kada se o drvetu prosuĊuje sa dopadanjem i ne
dopadanjem, onda podela nastaje u ovoj svesti kao „ja―
i „ne-ja―, „ja― koje je razliĉito od posmatrane stvari. Ovo
„ja― je reakcija, u uzajamnom odnosu, prošlog pamćenja,
prošlih iskustava. Moţe li sada biti neke svesnosti,
zapaţanje drveta, bez ikakvog prosuĊivanja? Na ovaj
naĉin mi brišemo naĉelo podele, naĉelo o „ja― i „ne-ja,―
oba u gledanju na drvo i gledanju na nas same.
SLEDBENIK: Pokušavam da vas sledim. Da vidimo da li
sam ispravno shvatio. Postoji svest o drvetu, to ja
razumem. Postoji psihološka reakcija na drvo, to takoĊe
razumem. Psihološka reakcija je naĉinjena od prošlih
sećanja i prošlih iskustava, to je sviĊanje i nesviĊanje, to
je podela na drvo i „ja.― Da, mislim da sve to razumem.
KRISHNAMURTI:Je li to jasno kao samo drvo, ili je to
jednostavno jasnoća opisa? Zapamtite, kao što smo već
rekli, opisano nije opis. Šta ste shvatili, stvar ili njen
opis?
SLEDBENIK: Mislim da sam shvatio stvar.
6KRISHNAMURTI: Prema tome ne postoji „ja,― koje je
opis u viĊenju ove ĉinjenice. U viĊenju bilo koje
ĉinjenice ne postoji „ja.― Postoji ili „ja― ili viĊenje, ne
poţe postojati oboje. „Ja― je ne-viĊenje. „Ja― ne moţe
videti, ne moţe biti svesno.
SLEDBENIK: Mogu li se ovde zaustaviti? Mislim da
zam dobio osećanje toga, ali moram pustiti da se to malo
slegne. Mogu lli doći opet sutra?
***
SLEDBENIK: Mislim da sam dosta razumeo, neverbalno, što ste juĉe rekli. Postoji svest o drvetu, postoji
uslovljena reakcija na drvo, a ova uslovljena reakcija je
sukob, on je delovanje pamćenja i prošlih iskustava, to je
sviĊanje i ne sviĊanje, to je predubeĊenje. TakoĊe
razumem da ova reakcija predubeĊenja jeste raĊanje
onoga što mi nazivamo „ja― ili cenzora. Vidim jasno da
„ja,― to „ja,― egzistira u svim odnosima. Onda postoji li
neko „ja― izvan odnosa?
KRISHNAMURTI: Videli smo kako su silno uslovljene
naše reakcije. Kada pitate postoji li neko „ja― izvan odnosa, to postaje spekulativno pitanje sve dok nema
slobode od ovih uslovljenih reakcija. Da li uviĊate to?
Tako naše prvo pitanje nije da li postoji „ja― ili ne izvan
uslovljenih reakcija, već je pre, moţe li um, u kome su
ukljuĉena sva naša osećanja, biti osloboĊen od ovog
uslovljavanja, koje je prošlost? Prošlost je „ja.― Ne
postoji „ja― u sadašnjosti. Sve dok um deluje u prošlosti
postoji „ja,― i um je ta prošlost, um je ovo „ja.―
Ne moţete pri tome reći da postoji um i da postoji
prošlost, bilo da je to prošlost od pre nekoliko dana ili pre
deset hiljada godina. Stoga mi pitamo; moţe li um biti
slobodan od juĉerašnjice? Sada postoje nekoliko
obuhvaćenih stvari, zar ne? Pre svega postoji površinska
svesnost. Onda postoji svest uslovljene reakcije. Onda
postoji shvatanje da je um prošlost, um je ova uslovljena
reakcija. Zatim postoji pitanje da li ovaj um moţe da
oslobodi sebe prošlosti. A sve je to jedno jedinstveno
delovanje svesti, jer u ovome ne postoje nikakvi
zakljuĉci. Kada kaţemo da je um prošlost, ovo shvatanje
nije verbalni zakljuĉak nego stvarno opaţanje ĉinjenica.
Francuzi imaju reĉ za takvo opaţanje ĉinjenica, oni to
zovu „constatation.― Kada se pitamo da li se um moţe
osloboditi prošlosti, da li to pitanje postavlja cenzor, „ja―
koje je sama prošlost?
SLEDBENIK: Moţe li um biti osloboĊen od prošlosti?
KRISHNAMURTI: Ko postavlja to pitanje? Da li je to
entitet koji je rezultat velikog mnoštva sukoba, sećanja i
iskustava – da li on pita – ili se ovo pitanje javlja samo,
iz opaţanja ĉinjenica? Ako posmatraĉ postavlja pitanje,
onda on pokušava da pobegne od ĉinjenice njega samog,
jer kaţe, ţiveo sam toliko dugo u bolu, u nevolji, u
ţalosti, pa bih voleo da odem izvan ove stalne borbe.
Ako postavi pitanje iz tog motiva, njegov odgovor će biti
nalaţenje utoĉišta u nekom bekstvu. Ili ĉovek beţi od
ĉinjenice ili se suoĉava s njom. U stvari, upravo
postavljanje ovog pitanja već posve jeste ĉin beţanja, zar
ne? Budimo svesni da li je ovo pitanje ĉin bekstva ili
nije? Ako ono jeste, to je galama, buka. Ako ne postoji
posmatraĉ, onda postoji tišina, potpuna negacija ĉitave
prošlosti.
SLEDBENIK: Ovde sam se izgubio. Kako mogu izbrisati
prošlost u nekoliko sekundi?
KRISHNAMURTI:Imajmo na umu da mi raspravljamo o
svesti. Govorimo zajedniĉki o ovom pitanju svesti.
Postoji drvo i uslovljena reakcija na drvo, koja je „ja― u
uzajamnom odnosu, „ja― koje je samo središte sukoba.
Da li je sada ovo „ja― koje postavlja pitanje? Ovo „ja―
koje, kao što smo rekli, jeste sama struktura prošlosti?
Ako pitanje nije postavljeno iz strukture prošlosti, ako
pitanje nije postavljeno od tog „ja,― od „mene,― onda
nema strukture prošlosti. Kada struktura postavi pitanje
to je delovanje u odnosu prema ĉinjenici o samoj sebi,
ona se plaši sebe i ona deluje da pobegne od sebe. Kada
struktura ne postavlja pitanje, to nije delovanje u odnosu
na samu sebe. Da sumiramo; postoji drvo, postoji reĉ,
reakcija na drvo, koja je cenzor, ili „ja,― koje dolazi iz
prošlosti; a onda postoji pitanje; mogu li ja pobeći iz sveg
ovog meteţa i patnje? Ako ovo pitanje postavlja „ja― ono
ovekoveĉuje sebe.
Dakle, ako smo toga svesni, ono ne postavlja pitanje!
Bivajući svesni i videći sve imlikacije toga, pitanje ne
moţe da se postavi. Ono uopšte ne postavlja pitanje jer
„ja― vidi zamku. Dakle, vidite li da sva ova svesnost jeste
površna? Ona je ista kao svest koja vidi drvo.