Jezik: Engleski
ISBN: Ss
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

No Logo koristi novinarsku pamet i lični testament kako bi detaljno opisao podmukle prakse i dalekosežne efekte korporativnog marketinga – i moćnog potencijala rastuće aktivističke sekte koja će sigurno promeniti tok 21. veka . Prvo objavljeno pre protesta Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu, ovo je razbesnelo, inspirativno i potpuno pionirsko delo kulturne kritike koje istražuje novac, marketing i anti-korporativni pokret.

Dok se globalne korporacije takmiče za srca i novčanike potrošača koji ne samo da kupuju njihove proizvode već ih voljno reklamiraju od glave do pete – svedoci današnjih školskih udžbenika, super prodavnica, sportskih arena i sinergije brendova – nova generacija je počela da se bori protiv konzumerizma sa sopstveno najbolje oružje. U ovoj provokativnoj, dobro napisanoj studiji, izveštaju sa prve linije o toj bici, saznajemo kako se Nike svoosh promenio od sportskog statusnog simbola u metaforu za rad u radionici, kako tinejdžeri Mekdonaldsovi radnici rizikuju svoje poslove da bi se pridružili Vozači, i kako „ometači kulture“ koriste sprej, veštinu kompjuterskog hakovanja i antipropagandističku igru reči da potkopaju slogane i značenja reklama na bilbordu (kao u „Joe Chemo“ za „Joe Camel“).

No Logo neće izazvati i prosvetliti studente sociologije, ekonomije, popularne kulture, međunarodnih odnosa i marketinga.

„Ova knjiga nije još jedan prikaz moći odabrane grupe korporativnih Golijata koji su se okupili da formiraju našu de facto globalnu vladu. Radije, to je pokušaj da se analiziraju i dokumentuju snage koje se suprotstavljaju korporativnoj vladavini, i da se izlože određene skup kulturnih i ekonomskih uslova koji su pojavu te opozicije činili neizbežnim“. —Naomi Klajn, iz svog Uvoda




Naomi Klajn (engl. Naomi Klein; Montreal, 8. maj 1970), kanadska novinarka, pisac i antikorporativna aktivistkinja. U njenoj knjizi Ne logo (2000) daje se opširna kritika načina života i iskorišćavanja radnika i raspravlja o nastajućim oblicima otpora globalizaciji i dominaciji korporacija.[1] Prikazuje se kao knjiga koja je postala deo pokreta ali imala je širi značaj u podsticanju razmišljanja o prirodi potrošačkog kapitalizma i tiraniji kulture brenda. Klajn je uticajna komentatorka i često se obraća preko raznih medija. Živi u Torontu ali putuje širom Severne Amerike, Azije, Latinske Amerike i Evrope gde prati razvoj antikorporativnog aktivizma.[1]

Porodica
Naomi Klajn je rođena u Montrealu, u jevrejskoj porodici sa istorijom mirovnog aktivizma. Njeni roditelji su bili samozvani hipici [2] koji su emigrirali iz Sjedinjenih Država 1967. godine kao otpornici rata u Vijetnamskom ratu.[3] Njena majka, dokumentarista Boni Šer Klajn, najpoznatija je po svom anti-pornografskom filmu Not a Love Story.[4] Njen otac, Majkl Klajn, je lekar i član organizacije Lekari za društvenu odgovornost. Njen brat Set Klajn je autor i bivši direktor kancelarije Kanadskog centra za političke alternative u Britanskoj Kolumbiji.

Pre Drugog svetskog rata, njeni deda i baka po ocu bili su komunisti, ali su počeli da se okreću protiv Sovjetskog Saveza nakon sporazuma Molotov-Ribentrop 1939. Godine 1942. njen deda, animator u Dizniju, dobio je otkaz nakon štrajka 1941.[5] i umesto toga je morao da pređe na rad u brodogradilištu.[6] Do 1956. su napustili komunizam. Klajnov otac je odrastao okružen idejama socijalne pravde i rasne jednakosti, ali je smatrao da je `teško i zastrašujuće biti dete komunista`, tj. beba od crvenih pelena.[7]

Klajnov muž, Avi Luis, rođen je u političkoj i novinarskoj porodici. Njegov deda, Dejvid Luis, bio je arhitekta i lider savezne Nove demokratske stranke, dok je njegov otac, Stiven Luis, bio lider Nove demokratske partije Ontarija.[8] Avi Luis radi kao TV novinar i režiser dokumentarnih filmova. Takođe je vanredni profesor na Odseku za geografiju na Univerzitetu Britanske Kolumbije.[9] Par ima jednog sina Toma.