Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Miris smilja - Petros Handzis (Petre Handžijev)
Izdavač: Oktoih - Podgorica,
2007. god.
Broširan povez, 20,5 cm.
569 str.

Petros Handzis je rođen je 1941. godine u grčkom selu Olimpija, rodnom mestu majke Aleksandra Makedonskog. Emigrirao je u Jugoslaviju, promenio ime, prezime i državu. Gimnaziju je završio u Skoplju, vojnu akademiju u Splitu i postao Mediteranac. Nakon penzionisanja, bivši kapetan bojnog broda otkrio je da, u stvari, ne zna ko je i počeo da piše o nestalom balkanskom narodu egejskih Makedonaca.

„ Osećam se kao jedno i drugo. Ime Petros Handzis dobio sam na krštenju u Grčkoj. Petre Handžiev sam postao nakon preseljenja u Skoplje 1957. godine gde sam došao s majkom i četiri sestre kod oca koji je kao politički emigrant, bivši pripadnik grčkog pokreta otpora „ Dag” izbegao iz Grčke. Tada sam promenio identitet i državljanstvo” , priča nam Petros, dok sabira utiske sa nedavne promocije svoje najnovije knjige. Epopeja nestalih balkanskih Hazara, egejskih Makedonaca, ratničkog naroda iz čijih redova su vekovima regrutovani evzoni, čuvari grčkih kraljevskih porodica.

„ U romanima možda i previše ističem razliku između Grka i egejskih Makedonaca. Ipak su to ljudi plavi i plavih očiju dosta drugačiji i po fizionomiji i po rastu od crnomanjastih Grka. To je dinarski tip ljudi sličniji Srbima” , objašnjava naš sagovornik.

„ Pisanjem se vraćam u svoje selo. Želim da vratim kamen po kome sam trčao bosim detinjim nogama, uberem mirisni cvet, ukradem badem iz bašte komšije, da postanem jedno sa svojim precima, kako Egejcima, tako i Grcima, žiteljima mog napuštenog ognjišta” , objašnjava on.

„ U selo Olimpija sam se vratio prošle godine, posle puna 52 leta. Jedva sam dobio grčku vizu, a onda stigao u kraj mog detinjstva koji nisam prepoznao. Čak je i konfiguracija izmenjena. Nijednu reku nisam video. Ne znam gde su nestale. Video sam samo veliko groblje od zemlje. Gradi se termoelektrana, a u selu se kopa ugalj, dok iznad njega visi jalovina. Iznenadio sam se da ljudi u kafanama i dalje govore slovenski, makedonski. Kao da sam se našao u vardarskoj Makedoniji. Dok sam živeo tamo Grci su bili rigorozni u pogledu jezika, a sada ljudi koriste taj jezik slobodno” , priča Handzis. . .
ocuvana sa posvetom autora

k550