Godina izdanja: 1989
ISBN: 86-395-0217-X
Oblast: Arhitektura
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Građevinska knjiga 1989 208 strana, 16 strana s tablama : ilustrovano

očuvanost 5-

Černjihov u ovoj knjizi istražuje kako konstrukcija postaje osnova za stvaranje arhitektonske i mašinske forme. Njegova ideja nije da se konstrukcija naknadno „obuče“ dekoracijom, već da forma treba da proistekne iz odnosa elemenata, njihove funkcije, materijala, sile i načina povezivanja.

Za Černjihova je konstruktivizam istovremeno način mišljenja, metoda stvaranja i princip organizovanja forme. Arhitektonska forma treba da bude logična, funkcionalna i konstruktivno povezana, slično načinu na koji su povezani delovi mašine. Zbog toga knjiga povezuje arhitekturu i mašinu: industrijalizacija, razvoj metala, armiranog betona i mašinstva menjaju način na koji umetnik i arhitekta mogu da razmišljaju o formi.

Posebno je važna grafika. Černjihov ne koristi crtež samo kao sredstvo predstavljanja već kao sredstvo istraživanja i otkrivanja forme. Njegove kompozicije mogu biti apstraktne, predmetne ili fantazijske. Kroz njih ispituje ravnotežu, težinu, ritam, napetost, spajanje, ponavljanje i kretanje elemenata.

Knjiga je podeljena na tri velike celine:

Konstrukcija konstruktivizma – potreba za konstruktivnim stvaralaštvom, smisao i ideje konstruktivizma.
Proučavanje konstruktivizma – elementi, pravila, tipovi konstrukcija, sila, ritam, konstruktivne fantazije i osećaj konstruktivnosti.
Oblikovanje konstrukcija – apstraktna i predmetna rešenja, metode predmetnog konstruktivizma i zaključci o formiranju konstrukcija.

Jedna od najvažnijih poruka jeste da „konstruktivizam radi konstruktivizma“ nema smisla. Konstrukcija ne treba da bude dekoracija niti da se namerno ističe samo radi estetskog efekta. Smislena je kada iza nje postoji funkcionalna, racionalna i ciljna logika.

Černjihov zato pokušava da pronađe zakone formiranja konstrukcije. Njega zanimaju odnosi između delova: kako se elementi spajaju, kako se raspoređuju sile, kako nastaje ravnoteža ili dinamika i kako se iz tih odnosa razvija vizuelno snažna forma.

Najvažnija ideja

Forma treba da bude rezultat organizovane konstrukcije, a ne dekoracija dodata konstrukciji.

Drugim rečima:

funkcija + materijal + sila + konstrukcija + odnos elemenata → arhitektonska forma

Černjihov pritom proširuje pojam konstrukcije: ona nije samo tehničko sklapanje delova, već i metod umetničkog i arhitektonskog mišljenja.

Ključne reči

Jakov Černjihov
konstruktivizam
konstrukcija
arhitektonska forma
mašinska forma
formiranje forme
funkcija
racionalnost
funkcionalnost
materijal
konstrukcioni elementi
sila
ravnoteža
dinamika
ritam
proporcija
geometrija
prostor
kompozicija
apstrakcija
konstruktivna fantazija
mašinska arhitektura
industrijalizacija
tehnologija
armirani beton
metal
grafička reprezentacija
arhitektonska grafika
konstruktivna logika
struktura
povezivanje elemenata
organizacija
funkcionalna forma
racionalna forma
eksperiment
arhitektonsko projektovanje
avangarda
sovjetski konstruktivizam
moderna arhitektura

Černjihov smatra da arhitektonska forma treba da proizlazi iz konstruktivne logike. Konstrukcija povezuje funkciju, materijal, silu i prostor u jedinstvenu celinu. Kroz apstraktne, predmetne i mašinske kompozicije on istražuje ritam, ravnotežu, dinamiku i odnose elemenata. Njegova knjiga predstavlja spoj teorije konstruktivizma, arhitektonske grafike i eksperimentalnog istraživanja forme.

Važno je i da se knjiga ne posmatra samo kao priručnik za konstrukcije: savremeni izvori je opisuju kao šire teorijsko istraživanje konstruktivizma koje povezuje umetnost, arhitekturu i tehniku.