ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017
Autor: Domaći
Vrsta: Istorija srpske književnosti
Jezik: Srpski

KNJIŽEVNOST I KOMENTARI: Slobodan Vladušić

Autor - osoba Vladušić, Slobodan, 1973- = Vladušić, Slobodan, 1973-
Naslov Književnost i komentari : uputstvo za oružanu pobunu / Slobodan Vladušić
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2017
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2017 (Beograd : Glasnik)
Fizički opis 378 str. : fotogr. ; 22 cm
Zbirka Biblioteka Književne nauke. Kolekcija Nasleđe
Sadržaj S a d r ž a j: Predgovor (9-14). - 1. poglavlje: Stanje Megalopolisa (15-130): Schmoozing (15-17); Komentar Shmoozinga (17-50); Testamentarno i igrajuće pisanje (51-60); Komentar Igrajućeg i testamentarnog pisanja (60-87); Virtuelni stanovnik Megalopolisa (88-100); Komentar Virtuelnog stanovnika Megalopolisa (100-130). - 2. poglavlje: Iskustvo (131-174): Malta (131-152); Komentar Malte (152-174). - 3. poglavlje: Ličnosti (175-276): Šta će nam Crnjanski? (175-194); Crnjanski i smrt oca (195-199); Mustafa Madžar i kriza pripovedanja (200-206); Roman i smrt pripovedanja : žanrovska kavga u Prokletoj avliji (207-218); Metafora krila u romanu Krila Stanislava Krakova (219-227); Vinaverovi diskretni heroji (228-238); Komentar Ličnosti (239-276). - 4. poglavlje: Megalopolis i književnost (277-350): Od kritičke do reprezentativne književnosti (277-286); Postkolonijalna kritika i srpska književnost (287-296); Književne studije i studije kulture (297-316); Krimi-roman na početku 21. veka (317-336); Komentar Megalopolisa i književnosti (337-350). - 5. poglavlje: Novi polis (351-366): Budućnost romantizma (351-358); Komentar Novog polisa (359-366). - Appendix 1: Teze o ličnosti (367-371); Appendix 2: Rečnik pojmova (372-374); Završna napomena (375).
ISBN 978-86-519-2071-7 (broš.)
Predmetne odrednice Srpska književnost -- 20v-21v
Književna kritika

Pitanje ima li velikih pisaca i velikih knjiga nije samo književno pitanje. To je i političko pitanje. To znači da odgovor ne može da se crpi iz nekog ,,znanja“ o književnosti, već je on rezultat političke odluke, koja dolazi iz one iracionalne sfere politike gde ona ne znači upravljanje prema propisima, već moć donošenja odluka. Treba, dakle, raskrstiti sa tim horom bezimenih koji kao ,,znaju“ da nema velikih pisaca i velikih dela, jer to nije nikakvo znanje, to je jedna odluka, i to ne odluka hora koji ponavlja da imena nema, već odluka Megalopolisa, koga hor bezimenih iz računa prihvata.

Eto zašto književnost, sama po sebi, nije dovoljna i zašto se ova knjiga zove Književnost i komentari. Pitanje književnosti, odnosno pitanje koncepta književnosti, nije pitanje koje se tiče samo stručnjaka za književnost. Čitati književnost, pisati književnost, govoriti o književnosti, ne znači tek biti profesionalac ili upražnjavati književnost kao neki hobi, poput pecanja, na primer. Književnost je utkana u naš život, u našu sliku sveta, u naš koncept vrednosti, u ono što smo spremni da uradimo, ili ono što nismo spremni da uradimo.

Pritom, ne mislim na neko pojedinačno književno delo koje nam menja život ili nam govori kako treba da živimo. To ne. Reč je o tome da je sama institucija književnosti sposobna da nešto suštinski promeni u našem životu. Može da ga učini lepšim, intenzivnijim, smislenijim, boljim, časnijim. Uprkos Megalopolisu. Zato knjiga o književnosti, poput ove, jeste nužno i knjiga o životu, o tome kako se može živeti, kako se može uživati u životu, kako se u životu čovek može boriti za taj život.

Dobro očuvana knjiga.