REMEK-DELO O TRPLJENJU MOĆI
Sablasna priča o doktoru Glasu smeštena je u Štokholm tokom poslednjih godina devetnaestog veka.
Doktor, problematičan i saosećajan čovek, pripoveda čudnu priču o Prečasnom Gregorijusu i njegovoj
lepoj ženi. Gregorijus, star i neprijatan sveštenik ugrožava njeno fizičko i psihičko zdravlje. Ona se
konsultuje sa doktorom Glasom, koji po prvi put krši etičke principe svog zanimanja i koristi potpuno
netradicionalne metode da bi joj pomogao. Ali kada žena pronađe ljubavnika, doktor Glas se zaljubljuje u
nju, i tako nastaje nepodnošljiva situacija.
Pred nama je remek-delo švedskog klasika Jalmara Sederberga. Doktor Glas je imresivan roman o
trpljenju moći, o jezivim moralnim dilemama, u kome se sučeljavaju utisci o štokholmskom fin-de-siécle-
u sa psihološkim portretom čoveka obuzetog opsesijom. Njegove preokupacije – seksualna
nekompatibilnost, abortus, eutanazija – zajedno sa njegovim psihološkim uvidima, čine ga izvanrednim
modernim delom.
„Doktor Glas je objavljen u Švedskoj, 1905. godine, kada je izazvao skandal, pre svega zbog toga što se
bavi večno skandaloznim temama, seksom i smrću.
Metež oko ʻDoktora Glasa’ proizašao je iz doživljaja da on opravdava abortus i eutanaziju, čak i da možda
racionalizuje ubistvo. Njegov protagonista je doktor koji ima mnogo stvari da kaže o dvoličnosti
sopstvenog društva.

Doktor Glas je elegantna, snažna i umešno ispletena psihološka studija o komplikovanom čoveku koji se
nalazi pred opasnim ali i širom otvorenim vratima i ne može da se odluči da li da kroz njih prođe ili ne.
Doktor Glas je duboko uznemirujuć roman, kao i određeni snovi – ili, ne slučajno, pojedini Bergmanovi
filmovi, koji ga je sigurno pročitao. Jezive plave letnje noći severa spojene sa neobjašnjivom
anksioznošću, bezimenim Kjerkegorovim strahom koji obuzima Glasa u sasvim uobičajenom trenutku,
sučeljavanje blede duhovnosti gotovo komično vulgarnoj čulnosti – proizlaze iz istog kulturološkog
konteksta.
Doktor Glas je jedna od onih genijalnih knjiga koje su sveže i upečatljive sada kao što su bile i dana kada
su objavljene.“
Margaret Etvud, Gardijan