Godina izdanja: 1996
ISBN: ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

-Izdavač: `Društvo filosofa i sociologa`
-Povez: Mek
-Pismo: Ćirilica
-Broj strana: 360
-Format: 20 cm
-Stanje: dobro očuvano

Kako Istoku, tako ni Vizantiji nije bilo lako dati dužno mesto u ovoj Istoriji filosofije. Najviše što sam ja mogao jeste da ukažem na izvesne crte i da nostavim neke putokaze. Dok su istorija, umetnost i civilizacija Vizantije bili i ostali predmet prvorazrednih istraživanja, u kojima francuski istoričari zauzimaju izrazito mesto, vizantijsku filosofiju u njenoj sveukupnosti nije do sada pokušao da prouči nijedan filosof. Najviše što se u njoj videlo jeste — netipična grana zapadne filosofije, neka vrsta pohranilišta jelinskih blaga, koja će u željenom trenutku, naročito početkom 13. i 15. stoleća, poslužiti za napajanje zapadne misli: tako ispada da su Psel i Pliton postojali samo zato da bi pripremili italijanski platonizam i renesansu. To je sasvim pristrasno gledanje na istoriju. Naime, u Vizantiji je postojalo jedno u potpunosti samostalno kretanje ideja. Već u Rimskom carstvu Grci su bili manje skloni da uče latinski nego što su Latini bili spremni da uče očaravajući grčki jezik. Ono što izlaganje g. Tatakisa čini filosofski interesantnim jeste činjenica da je u njemu izvrsno i do detalja pokazana spona koja vezuje ovu „hrišćansku filosofiju” za misao jelinsku, i sa druge strane, na šta je na kraju ukazano, da je prava baština vizantijske misli, nakon nesreće kojom je okončana istorija Vizantije, prenesena u zemlje pravoslavnoga kruga od Grčke do Rusije.