ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga ima omot, ali je malo losiji pa ga nisam fotografisao. Ide uz knjigu.

Istorija primenjene umetnosti kod Srba
I tom: Srednjovekovna Srbija


Beograd 1977. Tvrd povez, ćirilica, bogato ilustrovano, veliki format, 415 strana.




Sadržaj:
UVOD — S. Radojčić [7]
I KERAMIKA
— ranosrednjovekovna — G. Marjanović Vujović
— srednjovekovna — M. Bajalović Hadži-Pešić
II KERAMOPLASTIČNI UKRAS — G. Subotić
III METAL
— ranosrednjovekovni — M. Ćorović-Ljubinković
— srednjovekovni — B. Radojković
IV ORUŽJE — Đ. Petrović
V NOVAC — D. Popović-Gaj
VI KOST I ROG
— ranosrednjovekovni — G. Marjanović-Vujović
— srednjovekovni — V. Han
VII DRVO — M. Ćorović-Ljubinković [197]
VIII STAKLO
— ranosrednjovekovno — M. Ćorović-Ljubinković
— srednjovekovno — V. Han
IX KAMEN — J. Maksimović
X ORNAMENTI NA ZIDNOM SLIKARSTVU — Z. Janc
XI TKANINE — D. Stojanović
XII VEZ — D. Stojanović
XIII KNJIGA — Z. Janc
BIBLIOGRAFIJA
REZIME
REGISTAR


Primenjenom umetnosti nazivamo sve umetnosti koje obuhvataju oblikovanje predmeta praktične upotrebe. To je širi naziv za umetnički zanat ili dekorativne umetnosti (naziv koji se i danas koristi u nekim zemljama). U prošlosti, kada nije bilo fabrika nego samo zanatskih radnji, razne predmete (oruđe i oružje, nakit, odeću, posuđe, pokućstvo itd.) proizvodili su ručno majstori zanatlije, i trudili su se da ti predmeti budu što zanimljivijeg oblika ili lepo ukrašeni. Dela koja su nastala ručno su jedinstvena dela, nazivamo ih unikati i imaju posebnu vrednost. Primenjena umetnost čini upotrebu svakodnevnih predmeta prijatnijom i razvija ljudski osećaj za estetiku.

Od nastanka termina u 19. veku primenjena umetnost je deo sistema likovnih umetnosti. Primenjene umetnosti delimo na više vrsta: tekstil (vezenje, tkanje, pletenje i dr.), unutrašnju arhitekturu (dizajn enterijera), kostimografiju, primenjeno slikarstvo, primenjeno vajarstvo, primenjenu grafiku itd.

Primenjena grafika javila se iz potrebe za oglašavanjem koje se u početku obavljalo putem glasnika, potom zapisivanjem na kamenim pločama (npr. Hamurabijev zakonik iz Vavilona), a u modernim vremenima uz tekst je dodata i slika, pa je nastao plakat. Plakat se sastoji od slike (koja bi trebalo da bude jednostavna, ali privlačna i pamtljiva) i teksta (koji mora biti kratak, jednostavan i jasan, a slova što čitkija). Plakate su često radili umetnici, pa su oni imali umetničku vrednost kao slika ili grafika. Rađeni su grafičkim tehnikama litografijom ili sitoštampom. Prve umetničke plakate s početka 20. veka radio je francuski slikar Anri de Tuluz-Lotrek; oni su bili neobični, ali jasni s motivima pariskog noćnog života. Danas plakate obično prave grafički dizajneri i umesto crteža ili slika često koriste fotografiju.

Primenjeno slikarstvo bavi se ukrašavanjem (dekorisanjem) nekog prostora, građevine, upotrebnog predmeta ili knjige slikarskim postupkom (nanošenjem boje ili nekog drugog materijala na površinu predmeta). Tako su tehnike mozaika, freske, vitraža i iluminiranja knjiga, tehnike slikarstva koje se najčešće koriste.

Oblast primenjenog slikarstva čije su područje rada zidovi (ali i podovi, plafoni...), najčešće se naziva zidno slikarstvo, dok je u upotrebi i termin monumentalno slikarstvo, koji se može smatrati adekvatnijim, s obzirom na to da uključuje dekoraciju staklenih površina (vitraž), podova (npr. mozaik), odnosno bilo koje površine velikih (monumentalnih) dimenzija. U mnogim zemljama monumentalno slikarstvo je uobičajen termin, ali i ponegde u Srbiji.[1]

Ilustracija je likovni dodatak uz neki tekst (u knjizi ili časopisu) te može biti oblik primenjenog slikarstva ili grafike.