ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Ispljuvak pun krvi - Živojin Pavlović
STUDENTSKI PROTESTI `68.
Biblioteka zabrane,
izdavač: GA Dereta
Broš povez, 219 strana, ilustrovano

`Ako ste gledali film VARLJIVO LETO `68, sa legendarnim Batom Stojkovićem i čitavom plejadom naših sjajnih glumaca, ova knjiga govori o onome što se dešavalo širom Evrope, kao i u Beogradu, kod bata Rake, te, 1968, revolucionarne, studentske godine.
Kako je sve to počelo, kako se nastavilo, šta se dešavalo, kako su radile `službe`, a kako pendreci po studentima, i kako je, na kraju, drug Tito rekao da su studenti - u pravu, bez obzira što su skandirali Veljku Vlahoviću: Veljko, seti se Španije! - aludirajući na njegovo učešće u Španskom građanskom ratu i bez obzira što su po savskom nasipu sa novobeogradske strane nedeljama posle toga tražene izgubljene cipele sa tragovima krvi...
Čuvena šezdeset osma u čitavoj Evropi, a pogotovo u zemljama istočne Evrope, označila je razočarenje u jednu ideologiju, u jedan sistem koji se izrodio u svoju suprotnost, a u koju su mnogi verovali.`

Živojin Pavlović, čovek raskošnog dara, mašte i hrabrosti, veliki reditelj i pisac, u vreme studentskih protesta ‘68. bio je jedan od najistaknutijih i najuticajnijih svetionika slobode. Stvaralaštvom je pokazao da se za slobodu valja boriti i u neslobodnim okolnostima. U svojoj knjizi dnevničkih zapisa „Ispljuvak pun krvi’’, čije je prvo izdanje bilo zabranjeno, svedoči o događajima koji su se odigrali u junu ‘68. Zlo, posebno organizovano, najveći je razlog i smisao ljudske pobune. To je ono što Pavlović poručuje u svom viđenju ‘68. godine. Pominjući u svojoj knjizi one koji su pomagali studentima, Pavlović kaže : „Ovakvi činovi predstavljaju pravi oblik solidarnosti. U njima vidim zalog za veru u dinamiku večnog dobra. I sposobnost morala da reaguje na silu.” Upravo taj moralni otpor sili je oslobađanje od straha, težnja ka slobodi – slobodi mišljenja, govora, javnog protesta. U predgovoru novom izdanju knjige „Ispljuvak pun krvi” prof. Čedomir Čupić piše: „Pavlović je istakao da studenti nisu znali tačno šta hoće ali su znali šta neće. To su režimu saopštili krvavim ispljuvcima. Iz mutljaga 1968. izronile su razne spodobe: od onih koji ništa nisu razumeli, preko pokvarenjaka, račundžija i budućih dobrih saradnika režima i tajnih službi, do uspaljenika bez jasne orijentacije. Svi su oni razjedinili i mrcvarili 1968. Mnogi od njih završili su kao visoki časnici režima, obučeni saradnici tajnih službi, izvežbani račundžijski ćutolozi podvijenog repa, bukači i provokatori sa istaknutim cenovnikom usluga, onom kome treba.”