Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvana knjiga

Hronika najavljene smrti, Gabrijel Garsija Markes

Mek povez
120 strana,

Hispanoamericka knjizevnost, Kolumbijska knjizevnost, Markes

Možda je Hronika najavljene smrti „najrealističnije“ delo Gabrijela Garsije Markesa, jer je priča zasnovana na istorijskom događaju koji se odigrao u piščevoj rodnoj zemlji. Kada roman počinje, već se zna da će braća Vikario ubiti Santijaga Nasara – uistinu, već su ga ubili – kako bi sprali ljagu sa ukaljane časti sestre Anhele, ali roman se upravo završava u trenutku kad Santijago Nasar umire. Ciklično vreme, kojim Garsija Markes majstorski barata u nizu svojih knjiga, iznova se pojavljuje ovde temeljito razgrađeni na svaki svoj tren, a sve njih, minuciozno i bez greške, pripovedač sklapa u ponovnu celinu te tako izveštava o onome što se zbilo godinama pre toga, pa kad se u svojoj pripovesti kreće napred-nazad po povratku na mesto događaja, godinama kasnije, on uspeva da iznese i sudbinu preživelih. Radnja je ujedno kolektivna i lična, jasna i dvosmislena, i obuzima čitaoca od samog početka, iako on već zna njen rasplet. Dijalektika između mita i stvarnosti ovde je još jednom izražena prozom tako nabijenom snagom opčinjavanja, da je ta proza uzdignuta do samih granica legende.
Gabrijel Hose Garsija Markes (šp. Gabriel José García Márquez; rođen 6. mart 1928.) bio je kolumbijski pisac, novinar, izdavač i politički aktivist.
Rodio se u gradu Arakataka, departman Magdalena. Uglavnom je živeo u Meksiku i Evropi.
Garsija Markes se smatra najpoznatijim piscem magičnog realizma, žanra koji ukršta mitove, magiju i realnost. Najviše je doprineo da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svetske kulturne javnosti šezdesetih godina 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1982. godine. Njegovo najpoznatije delo, Sto godina samoće, prodato je u više od 30 miliona primeraka. U njemu je opisan život izolovanog južnoameričkog sela gde su neobični događaji predstavljeni kao nešto najobičnije.

Možda je Hronika najavljene smrti „najrealističnije“ delo Gabrijela Garsije Markesa, jer je priča zasnovana na istorijskom događaju koji se odigrao u piščevoj rodnoj zemlji. Kada roman počinje, već se zna da će braća Vikario ubiti Santijaga Nasara – uistinu, već su ga ubili – kako bi sprali ljagu sa ukaljane časti sestre Anhele, ali roman se upravo završava u trenutku kad Santijago Nasar umire. Ciklično vreme, kojim Garsija Markes majstorski barata u nizu svojih knjiga, iznova se pojavljuje ovde temeljito razgrađeni na svaki svoj tren, a sve njih, minuciozno i bez greške, pripovedač sklapa u ponovnu celinu te tako izveštava o onome što se zbilo godinama pre toga, pa kad se u svojoj pripovesti kreće napred-nazad po povratku na mesto događaja, godinama kasnije, on uspeva da iznese i sudbinu preživelih. Radnja je ujedno kolektivna i lična, jasna i dvosmislena, i obuzima čitaoca od samog početka, iako on već zna njen rasplet. Dijalektika između mita i stvarnosti ovde je još jednom izražena prozom tako nabijenom snagom opčinjavanja, da je ta proza uzdignuta do samih granica legende.