U RAVNOTEŽI NUŽNOSTI I SLUČAJNOSTI
Giljermo Martines odavno ima svoju publiku u Srbiji; njegova prva dva romana su objavili novosadski
„Svetovi“, sledeća dva – beogradska „Laguna“. Antologijska priča Veliki pakaoobjavljena je, kako
dolikuje, u „Agorinoj“ Antologiji savremene argentinske priče; no njegove pripovetke nikad dosad nisu
kod nas bile objavljivane.
Priče odabrane u ovoj knjizi predstavljaju Martinesov literarni svet, trikove njegovog zanata i srećan
amalgam naučnika zabrinutog pred enigmom postojanja i malovaroškog teniskog šereta. Po temama
koje se kroz sve njegove knjige provlače, može se mirne duše reći da mu je delo veoma koherentno,
takoreći monolitno, profesorski kontrolisano i uravnoteženo – bez viška i bez manjka.
Martinesova ličnost sa mnogostrukim dnom stvara i takvu književnost, iako to ne podrazumeva
konvencijalno pozitivističko uprošćavanje; njegove teme su egzistecijalne, vanvremene, osmišljene kao
matematički problemi ravnoteže nužnosti i slučajnosti, hronološkog i paralelnog vremena, stvarnosti i
njenih alternativa. Ali logičar kao da se samom sebi pomalo ruga (nikad čitaocu) jer finom ironijom i
humorom relativizuje svoj naučni pristup primenjujući ga na nizgled trivijalne teme.
U njegovim pričama i romanima pojavljuju se pohotni profesori i izazovne studentkinje, iskusne i
uvenule barske dame i golobradi zavodnici, senilne i mrgodne babe i umorni očevi, teniseri, bolničarke,
umišljene književne veličine, zločinci i žrtve, običan svet. Naučni metod tek odškrine vrata da pokaže
načas kako svakodnevica nije samo ono što se vidi, da banalna stvarnost često sadrži neslućenu
višeslojnost koja ponekad može biti fantastična, apsurdna ili jeziva.

Privlačnost Martinesovih knjiga – naročito priča – je u toj dobro skrivenoj ruci majstora da prevede
univerzalne istine u zanimljive, često napete sadržaje, pritom ne propuštajući žanrovska poigravanja –
od Le Karea preko Lafkadija Herna i Poa, do Borhesa i pomalo zaboravljenog Kiroge – i umešno
primenjujući Velsovu teoriju fantastike jedne premise.
Argentinski pisac rođen 1962. u gradu Baija Blanka, danas je najprevođeniji živi pisac svoje zemlje čije se
delo čita na četrdesetak jezika. Proåuo se pripovedaåkom knjigom Veliki pakao (1989), snagu dara
potvrdio je prvim romanom O Rodereru (1992), usledili su romani Maestrova žena (1998), Oksfordski
zločini (pravi naslov knjige je Neprimetni zločini, a nagrađena je 2003. uglednom nagradom Planeta,
prevedena na 35 jezika i prenesena na veliki ekran u režiji Aleksa de la Iglesije), Spora smrt Lusijane
B (2007), Ja sam takođe imao biseksualnu devojku (2011) i zbirka priča Odvratna sreća, koja je 2013.
autoru donela prvu međunarodnu nagradu za knjigu priča koju dodeljuje kolumbijska fondacija „Garsija
Markes”.