ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1961
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Izdavač: Zora, Zagreb
Edicija Strani pisci
Pogovor: Ivo Frangeš
Prevod: Antonije Filipić
Povez: tvrd
Broj strana: 220
Žućkaste flekice na koricama, unutra veoma dobra.

U milenijumskim svođenjima računa i sastavljanju popisa najboljih ovih ili onih romana ove ili one književnosti roman „Gepard“ uglavnom nije zaobiđen niti jednom. Našao se u antologijama evropskih, italijanskih, svetskih, istorijskih, klasičnih i ostalih romana što je samo drugi način da se kaže kako je reč o bezvremenom delu, u pravom smislu reči - klasiku.

Odmah po objavljivanju 1958. godine u Italiji roman je izazvao niz polemika i svrstavanja u tabore onih koji su u njemu videli anahronizam, stilski i tematski, i onih koji su u njemu našli ono što je Italiji nedostajalo, `veliki nacionalni roman` koji se, naravno, bavi nacionalno važnim temama. Pola stoleća kasnije polemike su više manje zaboravljene, a u prvi plan izbio je neobičan autorov život i književni sjaj jedine prozne knjige koju je napisao ali čije objavljivanje nije dočekao.

U nešto strožoj klasifikaciji, „Gepard“ ide u red istorijskih romana. Fre­ska o propadanju jednoga društva, tačnije vrednosti koje obeležavaju Siciliju devetnaestoga veka, sa svime onime što se u hronikama te vrste očekuje - izumiranje porodice, mutni porodični odnosi, žal za starim vremenima, strah od onoga što dolazi, nelagoda od `novih` ljudi koji se u odnosu na stara vremena čine varvarima.

Tomazi di Lampeduza doista na tim motivima gradi svoju romanesknu strukturu, no njegov je okvir veći, a horizont širi. Njegova Sicilija jeste geografski zadano mesto, ostrvo fizički i metafizički omeđeno morem, no iznad ostrva je nebo, koje je večno, kao što je večno i ono što je u ljudskoj prirodi ljudsko. Mene običaja, politička previranja, propadanje porodičnih odnosa i imovine stare su koliko i svet, kaže Tomazi di Lampeduza, a unutarnji svet i putanje kojima se kreću zvezde i planete slede neki drugi ritam i neko drugo vreme i u vreme prevrata ono što će ostati sigurno i čvrsto, jeste taj ritam i unutarnji svet, slika gotovo kantovska.

(K-134)