ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1996.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

5 - 6/ 1996.
Autonomni ženski centar, Beograd, 1996.
340 strana.

Odlično očuvana.

Odlomci:



Katarina Bogdanović

BEOGRADSKI DNEVNIK

16. mart 1924.

Izišla sam da se malo prošetam, da osvežim glavu i oči, pa iznenada sretoh Svetislava. Uvek i uvek isti razgovor s njim: zašto ne živim, tj. zašto ne uživam život? Možda, najzad, ima i pravo. Ja sam više maštala nego živela, i sada je već dockan, a nije mi, izgleda, ni u prirodi. Jedno samo greši Svetislav: misli da sam neosetljiva. Kad bi znao kako ja sve u sebi odbolujem, koliko patim u samoći, kakva uzbuđenja remete moje misli! Ne znam koji mi je đavo da ništa od svega toga ne mogu da pokažem, nego se sve smrzne u meni u prisustvu nekog drugog lica.

Uostalom, ja mislim da mi je ovako ipak bolje nego da sam se udala za Jovu Maksimovića ili za Čavića, ili čak za onog zvekana Markovića koji je bio moj prvi prosilac. Bolje nego i za Veljka Čubrilovića koji me je voleo i bio sav srećan uza me, a ja njega sve većma odbijala što je on pokazivao više pažnje prema meni. Da sam se udala, imala bih danas već troje ili četvoro dece i ne bih videla ni Pariz, ni London, ni Rim, niti bih naučila koji strani jezik.

Nešto mora da se prinese na žrtvu, da bi se imao plus ma u kom smislu na drugoj strani.



Igbale Rogova

NJENO NOVO IME JE `SNAJA`



Selo pored planina. Dan posle svadbe. Petao peva. Mora da je počeo novi dan ali je u sobi još uvek mračno. I hladno. Ona otvara oči i oseća veliku glavobolju. Valjda što nije dobro spavala. Polako podigne jorgan da ne probudi čoveka koji spava pored nje. Pogleda ga i razmišlja: `Koliko li je novaca dao mom ocu za mene? Sigurno puno pošto mu brat radi u Nemačkoj! On me je kupio! Znači da može da radi s’mojim telom šta mu je volja!`

Gleda na sat. Tačno je četiri. Prošlo je 12 sati odkad su je doveli u novu kuću. Kao da je prošlo 12 godina. Posle večere su je odneli u njenu sobu. Bila je sama i čekala muškarca koga u životu nikad nije videla. Bila je uplašena. Onda su se vrata otvorila. Nije se usudila da ga pogleda u lice. Samo je čula njegov zapovednički glas: `SKUVAJ JEDNU KAFU ZA MENE I JEDNU ZA TEBE!` Dok mu je nosila kafu, primeti njegovo lice. `Izgleda mlađi nego kako su mi ga opisali!` Kasnije on ustane, priđe k’njoj, i svojom nogom zgazi njenu. To je znak da od tog trenutka on je njen gazda.


Elena Basovskaja

DA LI JE POBEĐEN FAŠIZAM?

50 GODINA OD SMRTI KETE KOLVIC

Prevela Štefica Markunova

`U trećoj imperiji majkama neće biti potrebno štititi svoju decu, to će raditi država.` Sa tim objašnjenjem su nacisti udaljili sa izložbe skulpturu `Tvrđava majki`, žene, okružene decom, skrivaju ih svojim telima. Autorka, vajarka i slikarka – Kete Kolvic – od vremena uspostavljenja u Nemačkoj fašističkog režima bila je na spisku nepoželjnih. Njene skulpture bacili su u podrume umetničkog muzeja, a 1939. god. njene crteže progutala je lomača. Hitlerovci su spalili više od 4 tisuće dela neposlušnih umetnika. Kete Kolovic je čekala hapšenje, za svaki slučaj sa sobom je nosila ampulu sa otrovom, no ona je nastavila da radi. Izgubivši sina u Prvom svetskom ratu, ta žena nije se mogla ne odazvati na bol majki čija su deca odlazila u rat. U tom vremenu strašna sudbina očekivala je mnoge nemačke mladiće. Ona je znala za rasprave o `nečistoti krvi` i nije mogla s tim da se pomiri. Za vreme nacističkog terora, ona je izradila nadgrobni spomenik na jevrejskom groblju, reljef `PLAČ`, u znak sećanja na vajara antifašistu Ernesta Barlaha. Godine 1942. se opet vratila liku majke koja zaklanja mališane od opasnosti i nacrtala je crtež sa tekstom `Ne meljite seme spremno za setvu`. Konačno iscrpljenoj, 75-godišnjoj, bilo je teško zaštititi od bede decu, koju je stalno crtala sa takvom ljubavlju. Ne može se reći koliko je ljudskih duša spasila od očajanja i beznađa svojom nepokorenom umetnošću.


Feminizam, ispovesti, LGBT, nasilje nad ženama...