ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K39
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Frenklin Delano Ruzvelt (tačnije Rozevelt, engl. Franklin Delano Roosevelt; Njujork, 30. januar 1882 — Vorm Springs, 12. april 1945), je bio američki političar i trideset drugi predsednik SAD (1933—1945).[1][2] U politiku je ušao sledeći primer svog rođaka Teodora Ruzvelta, i postao aktivan član Demokratske stranke. Godine 1905. oženio se Eleonor Ruzvelt, koja će u narednim godinama postati njegov savetnik.

Služio je u njujorškom senatu (1910—1913) i kao pomoćnik sekretara za mornaricu (1913—1920). Demokratska stranka kandidovala ga je za potpredsednika na izborima 1920. godine. Naredne godine oboleo je od paralize: iako nije mogao da hoda, ostao je aktivan u politici. Kao 44. guverner države Njujork (1929—1933), osnovao je državnu agenciju za socijalnu pomoć u SAD. Godine 1932. osvojio je predsedničku nominaciju demokrata uz pomoć Džejmsa Farlija i s lakoćom pobedio predsednika Herberta Huvera. U svom inauguralnom obraćanju zemlji sa više od 13 miliona nezaposlenih, rekao je da je „jedina stvar koje treba da se plašimo sam strah“. Kongres je odobrio većinu promena kojim je on težio u svom programu Novi dogovor u prvih sto mandata. Velikom većinom ponovo je izabran 1936, a protivkandidat mu je bio Alf Landon.

Da bi razrešio pravne izazove postavljene pred Novi dogovor, predložio je proširenje Vrhovnog suda, ali je njegov plan za uređenje („Pakovanje“) suda pobudilo veliko protivljenje i odbačen je. Do kraja 30-ih godina XX veka ekonomski oporavak se usporio, ali je Ruzvelt bio sve više zabrinut zbog ratne pretnje. Po treći put, što je tada bilo bez presedana, izabran je 1940. pobedivši na izborima Vendela Vilkija. Razvio je program zajma i najma za pomoć američkim saveznicima, naročito Ujedinjenom Kraljevstvu, u prvim godinama Drugog svetskog rata.

Godine 1941. sastao se sa Vinstonom Čerčilom da bi izradili Atlantsku povelju. Ulaskom SAD u rat, Ruzvelt je mobilisao industriju za proizvodnju vojne opreme i formirao alijansu sa Britanijom i Sovjetskim Savezom; sastao sa Čerčilom i Josifom Staljinom na konferenciji o ratnoj politici u Teheranu (1943) i na Jalti (1945). Uprkos sve slabijem zdravlju, osvojio je četvrti mandat protiv Tomasa Djuija (1944), ali je ubrzo posle toga umro.

Edvard Reilli Stettinius, Jr. (rođen 22. oktobra 1900 u Čikagu, Ilinois, † 31. oktobra 1949 u Greenvichu, Connecticut) bio je američki diplomata i političar (Demokratska stranka). Bio je državni sekretar Sjedinjenih Država pod predsednicima Franklin D. Roosevelt-om i Harri S. Truman-om.

Stettinius je u početku radio u izvršnom paketu General Motorsa, kasnije u US Steel-u, sve dok ga predsednik Roosevelt nije uveo u politiku. 1943. postao je zamenik državnog sekretara (podsekretar Sjedinjenih Država) pre nego što je nasledio Cordell Hull, koja se borila sa zdravstvenim problemima, u kancelariji državnog sekretara 1. decembra 1944. Posle smrti predsednika Ruzvelta u aprilu 1945. godine, bio je u kabinetu svog naslednika Trumana dva i po meseca pre nego što ga je zamenio James F. Birnes.

Stettinius je imao ključnu ulogu u osnivanju Ujedinjenih nacija, a takođe je bio i prvi ambasador Sjedinjenih Država u UN. Posle razmimoilaženja u mišljenju između njega i predsednika Trumana, Stettinius je podneo ostavku na svoje funkcije 1946.