pregleda
Džems - Pragmatizam i eseji o radikalnom empirizmu
Stara cena |
1.490 din |
|
| Cena: |
1.192 din
(Predmet je prodat)
|
|
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 14516
Jezik: Srpski
ISBN: Ss
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prednja korica se odvojila od tabaka, sve ostalo uredno!
Viljem Džems - Pragmatizam i eseji o radikalnom empirizmu
Duboko uticajna figura u američkoj psihologiji, Vilijam Džejms (1842–1910) je takođe bio istaknuti filozof, koji je koristio teorije pragmatizma Čarlsa S. Pirsa kao osnovu za sopstveno shvatanje te uticajne filozofije. Za Džejmsa, ovo je značilo naglasak na „radikalnom empirizmu“ i konceptu da značenje bilo koje ideje — filozofske, političke, društvene ili druge — ima validnost samo u smislu svojih iskustvenih i praktičnih posledica.
Džejms je u ovoj knjizi, jednoj od najvažnijih u američkoj filozofiji, izložio svoje teorije pragmatizma. U izvesnom smislu, on je želeo da testira konkurentske sisteme mišljenja na „tržištu stvarnog iskustva“ kako bi utvrdio njihovu valjanost, tj. da li usvajanje određene filozofske teorije ili načina gledanja na svet pravi razliku u individualnom ponašanju ili u tome kako mi sagledavaju i reaguju na različita iskustva. Na ovim stranicama, Džejms ne samo da snažno argumentuje svoje ideje, već pokreće snažan napad na transcendentalnu i racionalističku tradiciju.
Za sve koji su zainteresovani za Vilijama Džejmsa ili istoriju američke filozofske misli, pragmatizam je suštinska referenca koja izaziva razmišljanje.
Vilijam Džejms (engl. William James; Njujork, 11. januar 1842 — Čokorua, 26. avgust 1910) je bio pionir američke filozofije i psihologije, i prvi obrazovni radnik koji je ponudio kurs psihologije u Sjedinjenim Državama.[2] Džejms se smatra vodećim misliocem s kraja devetnaestog veka, jednim od najuticajnijih filozofa Sjedinjenih Država i „ocem američke psihologije“.[3][4][5]
Zajedno sa Čarlsom Sandersom Pirsom, Džejms je osnovao filozofsku školu poznatu kao pragmatizam, a takođe se navodi i kao jedan od osnivača funkcionalne psihologije. Pregled analize opšte psihologije, objavljen 2002. godine, svrstao je Džejmsa kao 14. najeminentnijeg psihologa 20. veka.[6] Istraživanje objavljeno u časopisu Američki Psiholog 1991. godine rangiralo je Džejmsovu reputaciju na drugo mesto,[7] nakon Vilhelma Vundta, koji se smatra osnivačem eksperimentalne psihologije.[8][9] Džejms je takođe razvio filozofsku perspektivu poznatu kao radikalni empirizam. Džejmsov rad uticao je na filozofe i akademike kao što su Emil Dirkem, Vilijam Edvard Bergart, Edmund Huserl, Bertrand Rasel, Ludvig Vitgenštajn, Hilari Patnam, Ričard Rorti i Merilin Robinson.[10]
Džejms je rođen u bogatoj porodici, sin švedborgijskog teologa Henrija Džejmsa starijeg i brat istaknutog romanopisca Henrija Džejmsa i pisca dnevnika Alis Džejms. Džejms se školovao za lekara i predavao anatomiju na Harvardu, ali se nikada nije bavio medicinom. Umesto toga, on se bavio psihologijom, a zatim filozofijom. Džejms je široko pisao o mnogim temama, uključujući epistemologiju, obrazovanje, metafiziku, psihologiju, religiju i mistiku. Među njegovim najuticajnijim knjigama su Principi psihologije, revolucionarni tekst na polju psihologije; Eseji iz radikalnog empirizma, važan tekst u filozofiji; i Varijeteti religioznog iskustva, istraživanje različitih oblika religijskog iskustva, uključujući teorije o lečenju uma.[11]
Biografija
Rođen je kao najstarije od petero dece. Njegov brat Henri postao je jedan od svetskih romanopisaca, a sestra Alis čuvena je po svojim dnevnicima.
Sa 18 godina, studirao je godinu dana umetnost, zatim hemiju, da bi dve godine posle prešao na medicinu i diplomirao 1869. godine.
Godine 1885. postao je profesor filozofije.
Predavao je fiziologiju, anatomiju, filozofiju i psihologiju na univerzitetu Harvard. Osnivač je pragmatizma, po kojem je osnovni kriterijum spoznaje njegova praktična vrednost. Psihički život posmatrao je kao neprekidan tok misli. Izneo je vlastite poglede o pamćenju i osećajima. Jedan je od utemeljitelja američke naučne psihologije. Njegova `Hačela psihologije` smatraju se još uvek najboljim udžbenikom, a osim te knjige najpoznatiji je po svojoj teoriji emocija.
Glavna dela
The Principles of Psychology, 2 vols. (1890), Dover Publications 1950, vol. 1: ISBN 0-486-20381-6, vol. 2: ISBN 0-486-20382-4
Psychology (Briefer Course) (1892), University of Notre Dame Press 1985: ISBN 0-268-01557-0, Dover Publications 2001: ISBN 0-486-41604-6
Is Life Worth Living? (1895), the seminal lecture delivered at Harvard on April 15, 1895
The Will to Believe, and Other Essays in Popular Philosophy (1897)
Human Immortality: Two Supposed Objections to the Doctrine (the Ingersoll Lecture, 1897)
The Will to Believe, Human Immortality (1956) Dover Publications, ISBN 0-486-20291-7
Talks to Teachers on Psychology: and to Students on Some of Life`s Ideals (1899), Dover Publications 2001: ISBN 0-486-41964-9, IndyPublish.com 2005: ISBN 1-4219-5806-6
The Varieties of Religious Experience: A Study in Human Nature (1902), ISBN 0-14-039034-0
Pragmatism: A New Name for Some Old Ways of Thinking (1907), Hackett Publishing 1981: ISBN 0-915145-05-7, Dover 1995: ISBN 0-486-28270-8
A Pluralistic Universe (1909), Hibbert Lectures, University of Nebraska Press 1996: ISBN 0-8032-7591-9
The Meaning of Truth: A Sequel to `Pragmatism` (1909), Prometheus Books, 1997: ISBN 1-57392-138-6
Some Problems of Philosophy: A Beginning of an Introduction to Philosophy (1911), University of Nebraska Press 1996: ISBN 0-8032-7587-0
Memories and Studies (1911), Reprint Services Corp: 1992: ISBN 0-7812-3481-6
Essays in Radical Empiricism (1912), Dover Publications 2003, ISBN 0-486-43094-4
critical edition, Frederick Burkhardt and Fredson Bowers, editors. Harvard University Press 1976: ISBN 0-674-26717-6 (includes commentary, notes, enumerated emendations, appendices with English translation of `La Notion de Conscience`)
Letters of William James, 2 vols. (1920)
Collected Essays and Reviews (1920)
Ralph Barton Perry, The Thought and Character of William James, 2 vols. (1935), Vanderbilt University Press 1996 reprint: ISBN 0-8265-1279-8 (contains some 500 letters by William James not found in the earlier edition of the Letters of William James)
William James on Psychical Research (1960)
The Correspondence of William James, 12 vols. (1992–2004) University of Virginia Press, ISBN 0-8139-2318-2
`The Dilemma of Determinism`
William James on Habit, Will, Truth, and the Meaning of Life, James Sloan Allen, ed. Frederic C. Beil, Publisher, ISBN 978-1-929490-45-5
Колекције
William James: Writings 1878–1899 (1992). Library of America, 1212 p., ISBN 978-0-940450-72-1
Psychology: Briefer Course (rev. and condensed Principles of Psychology), The Will to Believe and Other Essays in Popular Philosophy, Talks to Teachers and Students, Essays (nine others)
William James: Writings 1902–1910 (1987). Library of America, 1379 p., ISBN 978-0-940450-38-7
The Varieties of Religious Experience, Pragmatism, A Pluralistic Universe, The Meaning of Truth, Some Problems of Philosophy, Essays
The Writings of William James: A Comprehensive Edition (1978). University of Chicago Press, 912 pp., ISBN 0-226-39188-4
Pragmatism, Essays in Radical Empiricism, and A Pluralistic Universe complete; plus selections from other works
In 1975, Harvard University Press began publication of a standard edition of The Works of William James.
☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.
☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !
❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗
☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
☑ Tu sam za sva pitanja!
☑ Knjige saljem nakon uplate!
☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!
☑ Filmski plakati:
☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.
☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...
☑ Antikvarne knjige:
☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.
Toni Morison (engl. Toni Morrison, rođ. 18. februara 1931, rođena Kloi Ardelija Voford,[2] — 5. avgust 2019[3]), bila je književnica i profesorka. Dobila je Nobelovu nagradu 1993. za sabrana dela. Laureat je Pulicerove nagrade. Dela joj odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova. Objavila je seriju dečjih knjiga sa sinom Slejd Morisonom.
Mladost
Rođena je kao Kloi Entoni Voford (engl. Chloe Anthony Wofford) u Lorejnu, Ohajo.[4] Drugo je od četvoro dece, iz radničke porodice. Kao dete stalno je čitala (među omiljenim piscima su joj bili Džejn Ostin i Lav Tolstoj). Njen otac, Džordž Voford, varilac po zanimanju, često bi joj govorio afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela). Kada je imala oko 15 godina, bilci su linčovali dva crna biznismena koji su živeli u njenoj ulici. Morison je rekla: „On nam nikada nije rekao da je video tela. Ali on ih je vidio. I to je bilo previše traumatično, mislim, za njega.”[5] Uskoro nakon linča, Džordž Voford se preselio u rasno integrirani grad Lorejn (Ohajo), u nadi da će pobeći od rasizma i osigurati profitabilno zaposlenje u rastućoj industrijskoj ekonomiji u Ohaju. On je radio razne poslove i kao zavarivač za US Stil. Ramah Voford je bila domaćica i posvećeni pripadnik Afričke metodističke episkopalne crkve.[6]
Morisonova je 1949. upisala Univerzitet Hauard i studirala društvene nauke. Pod izgovorom da se Kloi teško izgovara, menja ime u Toni. Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005.
Karijera
Odraslo doba i uređivačka karijera: 1949–1975
Godine 1949, ona se upisala na Univerzitet Hauard u Vašingtonu, tražeći društvo crnih intelektualaca.[7] Dok je bila u Hauardu, prvi put se susrela sa rasno odvojenim restoranima i autobusima.[5] Diplomirala je 1953. godine sa dipl. na engleskom i nastavila školovanje da stekne magisturu umetnosti na Univerzitetu Kornel 1955. godine.[8] Njena magistarska teza nosila je naslov „Tretman otuđenih Virdžinije Vulf i Vilijama Foknera.“[9] Predavala je engleski, prvo na Teksaškom južnom univerzitetu u Hjustonu od 1955. do 1957. godine, a zatim na Univerzitetu Hauard u narednih sedam godina. Dok je predavala na Hauardu, upoznala je Harolda Morisona, jamajskog arhitektu, za koga se udala 1958. Njihov prvi sin rođen je 1961. godine, a ona je bila trudna sa svojim drugim sinom kada se razvela od Harolda 1964.[10][11][12]
Nakon razvoda i rođenja njenog sina Slejda 1965, Morisonova je počela da radi kao urednica za L. V. Singer, odeljenje za udžbenike izdavača Random Hause,[6] u Sirakuzi, Njujork. Dve godine kasnije, prešla je u Random Hause u Njujorku, gde je postala njihova prva crna žena viši urednik u odeljenju za beletristiku.[13][14]
U tom svojstvu, Morison je igrala vitalnu ulogu u dovođenju crnačke književnosti u mejnstrim. Jedna od prvih knjiga na kojima je radila bila je prelomna Savremena afrička književnost (1972), zbirka koja je uključivala radove nigerijskih pisaca Vola Sojinke, Činua Ačeba i južnoafričkog dramaturga Atola Fugarda.[6] Ona je podstakla novu generaciju afroameričkih pisaca,[6] uključujući pesnika i romanopisca Tonija Kejda Bambaru, radikalnu aktivistkinju Anđelu Dejvis, Crnog pantera Hjuija Njutna[15] i noveliskinju Gejl Džons, čije je pisanje Morisonova otkrila. Takođe je objavila autobiografiju otvorenog poznatog šampiona Muhameda Alija iz 1975. godine, pod nazivom The Greatest: My Own Story. Pored toga, objavila je i promovisala rad Henrija Dume,[16] malo poznatog romanopisca i pesnika kojeg je 1968. godine ubio tranzitni službenik u njujorškoj podzemnoj železnici.[5][17]
Među drugim knjigama koje je Morisonova razvila i uredila je Crna knjiga (1974), antologija fotografija, ilustracija, eseja i dokumenata o životu crnaca u Sjedinjenim Državama od vremena ropstva do 1920-ih.[5] Izdavačka kuća Random Hause nije bila sigurna u pogledu ovog projekta, ali je njegovo objavljivanje naišlo na dobar prijem. Alvin Bim je recenzirao antologiju za klivlendskog Plejn Dilera, pišući: „Urednici, poput romanopisaca, imaju decu mozga – knjige koje smišljaju i oživljavaju bez stavljanja sopstvenih imena na naslovnu stranu. Gospođa Morison ima jedno od ovih u prodavnicama sada, a časopisi i bilteni u izdavačkoj delatnosti su oduševljeni, govoreći da će proći kao vrući kolači.`[6]
Promovisanje afroameričke književnosti
Godine 1958. udaje se za Harolda Morisona, rađa dvoje dece ali se i razvodi 1964. Posle razvoda seli se u Njujork, gde radi kao urednik. 18 meseci kasnije postaje jedan od urednika njujorškog sedišta poznate izdavačke kuće Random House.
Kao urednik, igrala je važnu ulogu u približavanju afroameričke književnosti ka mejnstrimu. Uređivala je između ostalih i knjige Toni Kejd Bambara i Gejl Džonsa. Morison je bila profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prinstonu, od 1989. Taj radni odnos je prekinula 2006.
Trenutno radi za američki periodični magazin „Nacija“ (The Nation)
Politika
Izazvala je bezmalo skandal nazvavši Bil Klintona „prvim predsednikom crncem“ dodavši kako „Klinton ispoljava gotovo svaku crtu „afroamerikanstva“: odrastao uz samohranog roditelja, rođen siromašan, radničke klase, svira saksofon, dečko iz Arkanzasa koji obožava Mekdonalds i brzu hranu.`
Predmet: 80026081
